Доне, добро моје мори

Извор: Викизворник


[Доне, добро моје мори]

„Доне, добро моје мори,
Доне, добро моје,
што је тропот доле, мори,
што је тропот доле,
на ча-Крстин чардак, мори, 5
на ча-Крстин чардак?“
„Нане мила, нане мори,
нане мила, нане,
комите дођоше, мори,
комите дођоше, 10
од коњи се скидав, мори,
од коњи се скидав,
зенгије ги тропав, мори,
зенгије ги тропав!“
„Доне, добро моје, мори, 15
Доне, добро моје,
да ли ги познаваш, мори,
да ли ги познаваш?“
„Нане мила, нане мори,
нане мила, нане, 20
сви сам ги познала, мори,
сви сам ги познала:
Чек’р од Стајовце, мори,
Чек’р од Стајовце,
Крста Јованачки, мори, 25
Крста Јованачки,
Дина од Коћуру, мори,
Дина од Коћуру,
Јаћим од Шајинце, мори,
Јаћим од Шајинце, 30
Донка Стајовачка, мори,
Донка Стајовачка,
Богдан Чардинка, мори,
Богдан Чардинка,
Смиљко Пундерица, мори, 35
Смиљко Пундерица!"
„Доне, добро моје, мори,
Доне, добро моје,
иди да ги кажеш, мори,
иди да ги кажеш, 40
отуј нека бегав, мори,
отуј нека бегав!
Ете, паша иде, мори,
ете, паша иде,
триста душе води, мори, 45
триста душе води,
сто су коњаника, мори,
сто су коњаника,
двеста пешадија, мори,
двеста пешадија!" 50
„Идо, казува ги, мори,
идо, казува ги,
Чек’р се не боји, мори,
Чек’р се не боји,
у ноге си стоји, мори, 55
у ноге си стоји,
т’нке пушке пуни, мори,
т’нке пушке пуни,
остре сабље остри, мори,
остре сабље остри! 60
Кокошке се печев, мори,
кокошке се печев,
банице де сучев, нане,
банице се сучев,
погаче се печев, мори, 65
погаче се печев!
Чек’р се ке боји, мори,
Чек’р се не боји!“



Напомене[уреди]

Певана је у колу. Чек’р из Стајовца је гласовити хајдук Младен Стојановић из рода Чекрци у Горњем Стајевцу. Хајдуковао је у другој половини XIX века. Убивен је на превару 1885. године у шуми Соборштици. Крста Јованачки је Крста Ковачевић, комитски војвода из Трговишта. Умро је после Другог светског рата у Прешеву. Богдан Чардинка је из рода Богданци у Коћури. Смиљко Пундерица је комита из Коћуре.

Певачи и казивачи[уреди]

Референце[уреди]

Извор[уреди]

  • Народне песме и басме јужне Србије, скупио и приредио Момчило Златановић, Београд, Српска академија наука и уметности, 1994., стр. 243-244.