Домовини (Јововић)
Мила си ми домовино
Па те за то љубит морам,
Мила си ми па се дичим
Са јуначким твојим горам'.
Мило ми је твоје ст'јење
И долови и врлети;
Што су крвљу покапани
За слободу и крст свети.
Мили су ми соколови
И змајеви огњевити,
Што на твоје голо ст'јење
Остли су гњезда вити.
Миле су ми твоје виле
Планинкиње, које знаду
Да у борби и невољи
Рањенику помоћ даду.
Ах сврх свега мила си ми,
Кад си тако благодатна;
Па те љубим домовино
Слободице моја златна.
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Мило Јововић, умро 1916, пре 108 година.
|
У Бару (Црна Гора) 1892., Мило Јововић, „Голуб“, број 3., у Сомбору, 1. фебруара 1893., стр. 36.