Док копамо, покопамо

Извор: Викизворник


[Док копамо, покопамо]

Док копамо, покопамо,
повревимо, попојамо
постот на крај искарамо —
дојде време да ручамо
и да малко одморимо. 5



Напомена[уреди]

Чим би „работници" (под тим називом су познати они који нешто раде) угледали недељару да им носи ручак, одјекнула би ова песма.

Референце[уреди]

Извор[уреди]

Гласник Етнографског музеја у Београду, књига 41, 1977.; Душан М. Ћирић: Седењћа и седенћарске песме у Лужници, стр. 175.