Добар вече, коледо! домаћине, коледо!

Добар вече, коледо! домаћине, коледо!
Затекосмо, где вечера,
На трпези вино пије,
Твој говедар код говеда;
Краве ти се истелиле,
Све волове витороге;
Кобиле се иждребиле,
Све коњице путоноге;
Овце ти се изјагњиле,
Све овчице свиоруне.
Чобанин се наслонио
На гранчицу ораову;
Туд’ пролази млада мома,
Да поткине ту гранчицу;
Проговара чобанине:
“Девојчице, бело лице!
Ко ти реза борну сукњу,
у скутови разбориту,
У појасу сабориту?“ —
“Имам брата баш-терзију,
Те ми реза борну сукњу,
У скутови разбориту,
У појасу сабориту.“