Протужиле буле у Пазару,
Тугујући собом говориле:
„Авај, авај, до Бога милога
Од зулума Дише Кујунџије!
Све војводе редом умолисмо, 5
Не могосмо Дишу Кујунџију,
Баш војводу од Новог Пазара,
Што попали Новога Пазара
За освету брата рођенога,
Јер му љуту жалост[2] учинише, 10
Јевтана[3] му брата погубише,
На бедем му главу натакнуше,
Ка Откову лице окренуше
Да он гледа жњеју л’[4] се пшенице, 15
Да он види косе л' се ливаде
По његову равноме Откову,
Недалеко од Новог[5] Пазара!"
Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, књига прва, различне женске пјесме, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1973., стр. 216-217.
