Димитрије вино пије
Под тој дрво божурово,
У руке му чаша вино.
Отуд лети ред голуби,
Ред голуби, ред пауни, 5
Нападнаше божур дрво,
Нарусише чашу вино.
Наљути се Димитрије,
Трже пушку да ги гађа.
Они му се мило молив: 10
„Немој, немој, Димитријо,
Несмо, несмо зулумћари,
Него смо си аберџије:
Изгорела Шар-планина,
У њум горив три јунака, 15
Један гори до колена,
Други гори до појаса,
Трећи гори до рамена.
Тај што гори до колена,
Туђу међу преораја; 20
Тај што гори до појаса.
Кумашинку заволеја,
Заволеја, не узеја;
Тај што гори до рамена,
На мајку је наманаја, 25
Наманаја, не удрија!"
Момчило Златановић: Стојанке, бела Врањанке, народне песме које се певају у врањској области, Раднички универзитет "Коста Стаменковић", Лесковац, 1969., стр. 108.
