Дува вјетар од сјевера врло студени,
А на њима поњавчина на обадвома.
Обрни се, загрли ме, умријех ти ја. —
Лези тамо, не дигла се! да што ћу ти ја?
Доћи ће ти Ђурђев данак, огријаће те; 5
Доћи ће ти мила мајка, пољубиће те;
Доћи ће ти мили братац, загрлиће те. —
Сави скуте и рукаве, оде низ поље;
Сусрете је мили ђевер с војске идући:
„Врат' се натраг, мила снахо, караћу га ја." — 10
„Ил' ти карат', ил' не карат', не вратих се ја;
„Тражи њему угурсуза, као што је он,
„А дилбера ја ћу мене, као што сам ја."
Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига прва, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1891, стр. 312.
