Диздаревић Мехо избавља Зибу Пештић Алибега

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу


Диздаревић Мехо избавља Зибу Пештић Алибега

0001 Ниско доли у Унгјаровини,
0002 А у Пешти у беглук мејхани,
0003 Пију пиће Пештански ајани,
0004 Таман их је тријест и четири.
0005 У врх стола Пештић Алибеже,
0006 Сјео аџе мегју пенџерима;
0007 Све он гледа сенту каурскоме,
0008 А пролива сузе од очију.
0009 Питају га пештански ајани:
0010 „О Бога ти Пешта Алибеже,
0011 Што ти сенту гледаш каурскоме,
0012 А проливаш сузе од очију?
0013 Која ти је голема невоља?“
0014 Тад Алибег главу подигнуо,
0015 Па овако у беглуку викну:
0016 „Морете ли утувити вриме,
0017 Кад метнусте мене старијега,
0018 Да управљам Пештом валовитом.
0019 Ја покупи цареву мирију,
0020 Са њом крену до Стамбола била,
0021 Забави ме тефтерхана царска
0022 У Стамболу цијелу годину.
0023 Кад ја дојдо Пешти и Унгјуру,
0024 На голему жалост ударио,
0025 Кад ал моја поробљена кула.
0026 Ја сам дјете им’о на оџаку,
0027 Ћер Зибију од дви годинице,
0028 Тада су је Власи заробили.
0029 Ево има дванајест година,
0030 Како ми је Зиба заробљена,
0031 За ’во вриме дванаест година,
0032 Ја сам свога гонио сијаха,
0033 Низ каурске земље ударао
0034 Сто и двајест и четири пута.
0035 Три пута сам Бечу силазио,
0036 И четири Риму дубокоме,
0037 Изијо сам седам рамазана
0038 Ходајући по земљи каурској.
0039 Ја издера четир кабанице,
0040 Ја сијаха јахајући свога,
0041 Четири му сидла проминуо,
0042 Седам сам му претрго колана.
0043 Ево муке и невоље љуте,
0044 Сад сам аге остарио вама,
0045 Мени аге седамдесет љета,
0046 А сијаху тријест и четири.
0047 Скоро мени дјете на ум пало,
0048 Ја немогу узјахат сијаха,
0049 Нит се могу на њему држати,
0050 Да ја сидем низ земљу каурску,
0051 Да потражим Зибу јединицу.
0052 Спремио сам седам беделова,
0053 Сваком дао по хиљаду рушпа,
0054 Спремио их низ земљу ћесарску,
0055 Да потраже моју луду Зибу.
0056 Бедели се моји извраћали,
0057 Златне рушпе моје истрошили.
0058 Чујете ли аге у беглуку,
0059 Да би с’ који мого јунак наћи,
0060 Да би курбан тило учинио,
0061 И парипу маглу подигнуо,
0062 Па би сишо низ земљу каурску,
0063 Те би њега срећа намирила,
0064 Па би моју извео Зибију,
0065 Ја би њему кулу начинио,
0066 Покрај своје а љепшу од своје.
0067 Поклон’о му пет стотина кмета,
0068 У Чојлуци ниже Бањалуке.
0069 И дао му дванест воденица,
0070 На Дунаву ниже Биограда,
0071 И дао му ступу ваљеницу,
0072 Што прихода баца на годину,
0073 Аге моје пет стотина кеса;
0074 Те кад би се момак потрефио,
0075 Ја би Зибу њему поклонио.
0076 А у Зибе мирашчије неја,
0077 Осим сама Бога господара.“
0078 Када аге разумише ричи,
0079 Сви преда се очи оборише,
0080 А у црну земљу погледаше,
0081 Како трава на завојке расте,
0082 Баш ко дојке у луде дивојке.
0083 Једне аге гледе низ нидарце,
0084 Пуца броје по прсима бјели,
0085 Да му с’ које није отргнуло.
0086 Њеки пуне чаше префатили,
0087 Па се пуном чашом разговара:
0088 „Попићу те зло ме не попило.“
0089 Нагони се Пештић Алибеже,
0090 Нагони се три четири пута,
0091 Ал му фајде не би у беглуку.
0092 Када Пештић види Алибеже,
0093 Тад Алибег са срца уздаше,
0094 А погледа сенту каурскоме.
0095 Њешто бегу очи утекоше,
0096 Кад погледа лугу под планину,
0097 А изби му момак на дорату.
0098 Маман му се дорат помамио,
0099 На њему се ага испричио,
0100 А добар му дорат од мејдана,
0101 Све му фата ђема на зубове,
0102 Кад му дорат узмахује главом.
0103 А литна се доба претрефила
0104 Угријало о Петрову сунце,
0105 Од дората пина полијеће,
0106 Када дорат главом узмахује,
0107 Преко аге пина прелијеће,
0108 На валове баш ко лабудове,
0109 На сапи му каља рисовину.
0110 А на аги охола левента,
0111 Свјетле му се токе на прсима.
0112 А пухнула с мора југовина,
0113 Уздигнула гриву доратову,
0114 Заклонила токе сахибине.
0115 Свитле му се токе на прсима,
0116 Баш ко мисец кроз јелове гране.
0117 Познаје га Пештић Алибеже,
0118 Познаје га познати неможе,
0119 Докле ага у беглуку викну:
0120 „Аге моје у беглук мејхани,
0121 Ко нам оно јаше на дорату?
0122 Ја га бели познати немогу,
0123 Ја нам никад није силазио,
0124 Ја су очи вида погубиле.“
0125 Погледаше Пештански ајани
0126 Никакав га познати неможе,
0127 Сви рекоше, да је јабанџија,
0128 Докле момак паде пред мејхану,
0129 Па осиде дебела дората,
0130 У бећара неја хизмећара
0131 Нит га вода, нит га коме даје
0132 Забаци му дизгин на јабуку,
0133 Удари му силе уз образе,
0134 Сам му с’ дорат поче окретати.
0135 Момак паде у беглук мејхану,
0136 Па агама турски селам викну,
0137 Њему аге селам отпримише.
0138 Стискаше се један до другога,
0139 Јабанџији мисто направише.
0140 Када момак сједе у одаји,
0141 Они њему хошгјелдију дају.
0142 Кад рекоше да су здраво били
0143 Јерамли су Пештански ајани,
0144 Тријест му се саста обредница.
0145 Када ага ћејиф уграбио,
0146 По одаји око поиграло.
0147 Кад угледа Пештић Алибега
0148 На образу сузу угледао,
0149 Па агама вако говорио:
0150 „О Бога вам Пештански ајани,
0151 Шта је оном аџи у беглуку,
0152 Која му је голема невоља,
0153 Те он рони сузе од очију?“
0154 А вели му Пештић Алибеже:
0155 „Не питај ме момак јабангјио,
0156 Кад му ништа помоћи не можеш.
0157 Јеси л’ чуо Пештић Алибега
0158 Ово ј’ глава, ја га другог неја.
0159 Ја сам имо дјете у животу,
0160 Ћер Зибију од дви годинице.
0161 Ево има дванајест година,
0162 Како ми је кула поробљена,
0163 И лијепа Зиба заробљена,
0164 У земану дванаес година.
0165 Сто и дваест и четири пута,
0166 Гонио сам дебела сијаха,
0167 Три пута сам Бечу силазио,
0168 И четири Риму дубокоме,
0169 Изијо сам седам рамазана
0170 Опремио седам беделова,
0171 Сваком дао по хиљаду рушпа.
0172 Бедели се моји извраћали,
0173 Златне рушпе моје истрошили.
0174 Ја сам синко остарио в’ома,
0175 Мени сине седамдесет љета,
0176 А сијаху тријесет и четири,
0177 Не могу се на коњу држати,
0178 А дијете ми на ум пропануло,
0179 Па ја силно обећајем благо,
0180 Дајем сине пет стотина кмета,
0181 У Чојлуци ниже Бањалуке,
0182 И дајем му дванест воденица,
0183 На Дунаву ниже Биограда,
0184 И дајем му ступу ваљеницу,
0185 Што прихода баца на годину,
0186 Сине драги, пет стотина кеса.
0187 И њему ћу начинићу кулу,
0188 Покрај своје, а љепшу од своје.
0189 Још ако се није оженио,
0190 Ја би њему Зибу поклонуо,
0191 У Зибије мирашчије неја,
0192 Потље сама Бога великога.
0193 Све ће мојој Зиби припанути,
0194 Све би њему сине поклонуо,
0195 Ко би курбан тило учинуо,
0196 И парипу маглу подигнуо,
0197 Па би сишо низ земљу каурску,
0198 Па би њега срећа намирила,
0199 Да би моју извео Зибију,
0200 Све би њему дао обећање.“
0201 Кад те момак разумио ричи,
0202 Па он грлом бијелијем викну:
0203 „Алибеже бутум Пеште главо,
0204 Зибија је ко и моја сека,
0205 Ја ти кмета ни млинова нећу.
0206 Нит ћу теби ступе ваљенице,
0207 Свега више имам нег’ у тебе,
0208 Ја ћу курбан тило учинити,
0209 И парипу маглу подигнути,
0210 Ћерати га низ земљу каурску,
0211 Ако Бог да извести Зибију,
0212 На срамоту свом бутум Унгјуру,
0213 А у гајрет цара Стамболскога,
0214 За напредак нашега Ислама,
0215 Само овдје џеп хашлука нејам.
0216 Даћеш мени хиљаду дуката,
0217 Па ћу теби Зибу избавити.“
0218 Кад то Пештић очу Алибеже,
0219 Даде момку хиљаду дуката.
0220 Када момак прими магјарије,
0221 Одмах момак на ноге скочио,
0222 Па окрену на одајска врата.
0223 А викну га Пештић Алибеже:
0224 „Ја Бога ти момак јабанџија,
0225 Теби дадо хиљаду дуката,
0226 Па ти оде низ земљу ћесарску,
0227 Е Бог недо мореш погинути.
0228 Да погинеш у земљи каурској,
0229 Коме ћемо рехмет оставити?“
0230 Кад те момак разумио ричи,
0231 Поврати се стаде у беглуку,
0232 Окрену се Пештић Алибегу,
0233 Па он викну у беглук мејхани:
0234 „О бога ми Пештић Алибеже,
0235 Овуд јесам са широке Лике,
0236 Јесил чуо крваву Удбину.
0237 У Удбини Диздар Хасанагу,
0238 И његова малог Мехмедагу,
0239 Ја сам Мехо Диздар Хасанаге.“
0240 Па окрену на беглучка врата,
0241 Мехо паде до коња дората,
0242 Па поклопи дебела дората,
0243 Оде Мехо на широку Лику.
0244 Све је поље зечки прегазио,
0245 У планине прсим ударио.
0246 Дви велике прегази планине,
0247 Буковицу и Ораховицу,
0248 Фатио се горе Пљешевице.
0249 Док прегази гору Пљешевицу,
0250 Изби момак путу на раскршће.
0251 Једни пути на широку Лику,
0252 Други воде мору и лиману.
0253 Мехо крену на широку Лику,
0254 Помоли се каменој Удбини.
0255 Далеко га сестра угледала,
0256 Јер у Мехе нигди никог неја,
0257 Потље Фате сестре на оџаку;
0258 Па пред брата сестра изшетала,
0259 Дочекала брата на селаму,
0260 Питаше се за мир и за здравље.
0261 Кад рекоше да су здраво били,
0262 Онда Фата Мехи говорила:
0263 „Мехо брате дражи од очију,
0264 Што с’ у лицу чехру проминуо?
0265 Или си се с’ агом завадио,
0266 Или брате пићем прићерао,
0267 Ил’ те цуре резил учинуле?“
0268 Мехо Фати са дората викну:
0269 „Фате секо у брата једина,
0270 Ја се ни с’ким завадио нисам,
0271 Нисам сестро пићем прећерао,
0272 Нит ме цуре резил учиниле,
0273 Већ сам луду ријеч упустио,
0274 У Унгјуру у Пешти бијелој.
0275 Примио сам хиљаду дуката
0276 Од Ајана Пештић Алибега,
0277 Да ћу ићи низ земљу каурску,
0278 Потражити Зибију дивојку,
0279 Ћер једину Пештић Алибега.“
0280 Кад те Фата ричи разумила,
0281 Она брату вели Мехмедаги:
0282 „Мехо брате немој будалити!
0283 Ако си се пута преплашио
0284 Па се пишман брате учинио,
0285 Па ти несмиш низ земљу каурску,
0286 Ти одјаши дебела дората,
0287 А дај мени пусет и хаљине,
0288 Ја ћу чисто ићи у Кауре
0289 Потражити кукавицу Зибу.
0290 А ти хајде у високу кулу,
0291 Пери сестри суде на оџаку,
0292 Док се сестра врати из Каура,
0293 И доведе Зибу Пештићеву,
0294 Па ће тебе изминути Зиба.“
0295 То је Мехи врло мучно било,
0296 Па он сестри вели код капије:
0297 „Сестро Фате жива брату била!
0298 Да сам ћео давати јунаштво,
0299 И другоме поклањат дивојку,
0300 Ја се неби ни примио Зибе.
0301 Веће Фато жива брату била,
0302 Де ми спреми дебела дората,
0303 А ја одо себе опремити.
0304 Добро мени опреми дората
0305 Под катанску, ама духовничку.“
0306 Одмах Фата прифати дората,
0307 Са дората седло отиснула,
0308 Па прифати воду и сафуна.
0309 Сад дората пере у авлији,
0310 У чаршаф му воду покупила,
0311 Сребрне се прими чешагије.
0312 У дивојке чешагија звечи,
0313 Под доратом црна земља јечи.
0314 Кад дората цура истимари,
0315 На дората седло подигнула,
0316 Под катанску ама гардијанску.
0317 Ја какво је седло на дорату,
0318 Све му тахте сребром поковате,
0319 Стременлуци од жежена злата.
0320 Претеже му четири колана,
0321 И петицу ибришим тканицу,
0322 Да би Мехи у невољи било,
0323 Па би пукла четири колана,
0324 Неће пући ибришим тканица,
0325 Сама ће му седло префатити,
0326 А по седлу пули абахију.
0327 Каква му је пули абахија?
0328 Сва му бутум златом искаљата,
0329 Везле су је четири везиље,
0330 У Млетцима покрај сињег мора.
0331 Све четири очи изгубиле,
0332 Доклен су је мало накитиле,
0333 Са две стране дви алмазли гране.
0334 Заузда га ђемом њемачкијем,
0335 На први му селембети сјајни,
0336 А у гриву метну доратову,
0337 Уплете му седам хамајлија,
0338 А под колан девет дилбагија,
0339 Нека зборе и говоре људи,
0340 Да дората Диздарева сина,
0341 Нит га море посић чемерлија,
0342 Нит га убит море кубурлија.
0343 Спреми цура дебела дората,
0344 Спремна цура остави дората,
0345 Па је ето у високу кулу,
0346 Па упаде брату у одају.
0347 Кад се Мехо такум учинио,
0348 Под катанску ама гардијанску,
0349 Још на главу калпак поставио,
0350 А за главу седам челенака,
0351 Три су златне, четири сребрене,
0352 А што Меху од гвожгјета чува.
0353 Какве су му на глави челенке,
0354 Када Мехо јаше на дорату,
0355 Све се оне за витром окрећу.
0356 Како који аги витар пухне,
0357 Одмах ага по челенки знаде,
0358 Мегју њима Ката улентана,
0359 А на капи њешто написано.
0360 То је штампа аги по Каури,
0361 Сотим ага броди по Каури,
0362 И изводи младе Магјарице,
0363 По Удбини жени побратиме.
0364 Шта му пише у лентаној капи?
0365 Да се ага пише Мехмедага,
0366 Да се пише Римпапино дите,
0367 Мали Грујо старог Римпапије,
0368 А од старе цркве намастира.
0369 Ког посиче мали Мехмедага,
0370 Од краљева нитко знати неће,
0371 Од банова нитко питат несме.
0372 Обгрну се бучом нимачкијем,
0373 А на ноге чизметине црне.
0374 Преко себе ингјил обисијо,
0375 Јер је Мехо школе научио,
0376 Јер је Мехо у Риму служио,
0377 А код старог попа Римпапије,
0378 Усобице седам годиница.
0379 Добро ага ингјил научио,
0380 Отален је капу добавио,
0381 И на њојзи штампу римпапину,
0382 Па га ето низ високу кулу,
0383 А он спремна поклопи дората.
0384 С дората се сестром халалио,
0385 И овако Фати говорио:
0386 „Сестро Фато у брата једина,
0387 Одо сестро у земљу каурску.
0388 Кад ме видиш, онда ми се надај.
0389 Добро арза и образа чувај!
0390 Прије сунца ти затварај врата!
0391 Не отварај ти од куле врата,
0392 Док Удбину не огрије сунце.“
0393 Он кроз руку промаче кајасе,
0394 Добар дорат из кајаса сину.
0395 Оде Мехо у земљу каурску,
0396 Оста Фата на високој кули.
0397 Тако Фата ноћи дочекала,
0398 Кад јој сутра био дан освану,
0399 Дан освану а сунце ограну,
0400 То се јутро петак претрефио,
0401 Да видимо лички набодица,
0402 Какав им је адет по Удбини.
0403 Сви би с’ туде петком састанули,
0404 Сви би бутум ошли у џамију,
0405 И клањали ђуму у џамији,
0406 Клањали би туде ђематиле.
0407 Кад би они ишли из џамије,
0408 Све би стари на беглуке Лики,
0409 А млагји би у ашиковање,
0410 Који има своју јауклију,
0411 Свак би својој ишо у ћосање,
0412 У ћосање и ашиковање.
0413 Кога Фата има Диздарова?
0414 Има Фата Мујова Халила.
0415 Кад је Халил клањо у џамији,
0416 Он појахо бијесна малина,
0417 А добро се Халил опремио.
0418 На Халилу бајрамско одило,
0419 Он окрену Фати Диздаревој.
0420 Кад се кули Халил прекучио,
0421 Па се својим враном преговара:
0422 Мој малине оба моја крила,
0423 Кад смо годиц овда ударили,
0424 Вавик би нас Фата дочекала
0425 На капији или на пенгјеру.
0426 Сад је неја оба моја крила.
0427 Ил је Фату глава заболила,
0428 Ил је другом виру подложила,
0429 Док је нама на капију неја.
0430 Тако Халил доћера гаврана,
0431 Пред капијом осиде малина,
0432 А он Фате чека Диздареве,
0433 Кад ће њему на капију сићи,
0434 Да ћосају и да ашикују.
0435 Док на кули чекма полетила,
0436 А на чекму испаде Фатима.
0437 Она викну Мујова Халила:
0438 „О Халиле један несретниче,
0439 Што с’ под кулу доћеро малина?
0440 Ево има четири године,
0441 Како мени догониш малина,
0442 У ћосање и ашиковање.
0443 Све ми лажеш, да ћеш ме узети!
0444 Да ме курво волиш иколико,
0445 Неби брата упустио мога,
0446 Да погине у земљи каурској.
0447 Ја неимам нег брата једина,
0448 Јединога Мехмедагу свога,
0449 Па ће мени изгубити главу
0450 За Зибију Пештић Алибега.“
0451 Кад то Халил очу код малина,
0452 Па поклопи дебела малина,
0453 А љуто се дијете догодило
0454 Са малина Фати говорило:
0455 „Кујо Фате са својим Мехмедом
0456 Гдје ћу с’ тебе изгубити главу?“
0457 Па под собом отишће малина.
0458 А Фата га са пенџера викну:
0459 „Врат’ се Халко срце из нидара,
0460 Ја се шалим обадва ми свита.
0461 Волим теби него Мехмедаги.“
0462 А Халил јој вели са малина:
0463 „Кујо Фате од тог шале неја!“
0464 Па оћера дебела Малина.
0465 Све је поље зечки прескакао,
0466 У планине прсим ударио.
0467 Четири је горе преметнуо,
0468 Буковицу и Ораховицу,
0469 Пљешевицу и Отрес планину,
0470 Када изби путу на разкршћу.
0471 Једни иду на Унгјуровину,
0472 Други пути мору и лиману.
0473 Халил крену мору и лиману.
0474 Када пољу Баунића сиде,
0475 А на мејдан Баунић Омера,
0476 Ту је Омер главу изгубио,
0477 Отале се види до Јанока,
0478 Бјели му се Јанок на ћенару,
0479 Мислио је гојешан Халиле,
0480 Све мислио на једно смислио.
0481 Он осиде дебела Малина,
0482 Па он сједе на пољу зеленом,
0483 У велике ударио мисли.
0484 Туде Халку хуја попушћала,
0485 Па сам себи Халил говорио:
0486 „Види мене будаласте главе,
0487 Гдје ја свога поћера малина,
0488 У тебдилу нашеме одилу,
0489 Мене хоће Власи ухватити.
0490 Хеј некаде Диздарева Фате,
0491 Гдје ћу с тебе изгубити главу,
0492 Јал’ тавницу плећим населити.
0493 Па се Халил стаде размишљати,
0494 Да би сада иш’о до Јанока,
0495 Одмах ће ме Власи уфатити.
0496 Ја да би се натраг повратио,
0497 Мени пута на Кладушу неја,
0498 Морам опет на Удбину сићи,
0499 Са Удбине на Кладушу сићи,
0500 Мене хоће куја опазити,
0501 Шта би рекла куја у Удбини?
0502 Рекла би ми да сам женска глава,
0503 Аге би ми мајку опсовале,
0504 Кад би чули да сам се вратио.
0505 У ријечи у којој бијаше,
0506 Од Јанока врата полетише,
0507 А испаде алат од мејдана,
0508 На њему се сердар испричио,
0509 У руци му крсташа бајрака.
0510 Халил тепа дебелу малину:
0511 Мој малине ја чудна игбала,
0512 Ето нама влашког барјактара.
0513 Сад убити онога Магјара,
0514 Снимити му пусат и хаљине;
0515 С њега свући а на се обући.
0516 Кад обучем његове хаљине,
0517 А понесем крсташа барјака,
0518 Смијем ићи низ све седам краља,
0519 Мене нико препознати неће.
0520 Магјар му се ближе прикучио,
0521 Онда Халил пушку опружио,
0522 На сердара нишан саставио.
0523 Па помисли Халил на пољана:
0524 Ја сам чуо од свог брата Мује,
0525 Из приваре убити јунака,
0526 Туде среће ни игбала неја;
0527 Па се момку преко пушке јави:
0528 „Магјарине зло те ударило,
0529 Немој рећи, да сам преварио,
0530 Убит’ ћу те, преварит’ те нећу.“
0531 Кад то сердар очу на алату,
0532 Па погледа оком на алата,
0533 Он угледа Мујина Халила,
0534 Па га сердар са алата викну:
0535 „Себи пушку гојешан Халиле,
0536 Зар ћеш убит побратима свога?
0537 Свога побру Нукић Ибрахима.“
0538 Кад те Халил ричи разумио,
0539 Па од себе баци граналију,
0540 А потече Нукић Ибрахиму,
0541 Гдје се срели туј се загрлили.
0542 Кад рекоше, да су здраво били,
0543 Онда вели гојешан Халиле:
0544 „Побратиме Нукић Ибрахиме!
0545 Кад си тамо био у Јаноку,
0546 Ја да тамо Диздарева Мехе.“
0547 А вели му Нукић Ибрахиме:
0548 „Побратиме гојешан Халиле,
0549 Нисам њега нигје опазио.
0550 Кад би јучер око икиндије,
0551 Ов’да пројде попе духовниче,
0552 На дорату ингјил расклопио,
0553 Па он штије по Јаноку билу,
0554 А за њиме престали середари.
0555 Ако није Диздарев Мешине,
0556 Ја га другог нисам ни видио.
0557 Већ Халиле луде си ти главе,
0558 Куд си врана замучио свога,
0559 У тебдилу у нашем одилу,
0560 Хо’ш Халиле лудо погинути.“
0561 А вели му Халил на пољана:
0562 „Фата мене резил учинила,
0563 Са Фате ћу главу изгубити.
0564 Она мене спреми за Мешином,
0565 Порад Зибе Пештић Алибега.
0566 Већ Нукићу, богом побратиме,
0567 Куда гониш дебела алата.“
0568 „Идем Халко на нашу Удбину!“
0569 „Брате Нуко липога ти дина,
0570 Кад ћеш Нуко на нашу Удбину,
0571 Већ си готов на границу сићи,
0572 Тебе нитко потпазити неће.
0573 Дај ти мени пусат и одило,
0574 Хаљинама да се мунтујемо,
0575 Па ти хајде на широку Лику,
0576 А ја одо тражити Мешина.
0577 Ја извести Зибију дивојку,
0578 Ја обадва изгубити главе.“
0579 Одмах Нукић сними одијело.
0580 Ибро свлачи а Халил облачи.
0581 Када они промин’ше хаљине,
0582 И пусетом кад се проминуше,
0583 И коњима рахте проминуше,
0584 Па се оба туде растадоше.
0585 Оде Халил по Јанока била,
0586 Оде Нукић на широку Лику.
0587 Право Нукић изби на Удбину,
0588 До беглука Лике Мустајбега.
0589 Кад у беглук Нука ускочио,
0590 Кад пун беглук лички набодица.
0591 У врх кола Лика Мустајбеже,
0592 А до њега стари Чејванага,
0593 До њег сијо Козлић Хуремага,
0594 Па до њега Кумалић Мујага,
0595 Од Радуча села питомога,
0596 Па до њега Грдан Мустафага.
0597 Уз њег сијо Огрош Хасанага,
0598 Па до њега Челебић Хасане,
0599 Од Грачаца цареве паланке,
0600 До њег сједи Врховац Алага,
0601 Што Врхова од Каура чува,
0602 Су својије хиљаду пандура,
0603 Па до њега Клисац Мустајбеже,
0604 Ниже сиди од Орашца Тале,
0605 Па Мујага Муратбеговићу,
0606 До њег сестрић Смајилбеговићу.
0607 Уз њих сједи Шестокриловићу,
0608 Па покрај њег’ Корић Омерага,
0609 До њег сједи Зорлић Мустафага,
0610 Па до њега софта Ранковићу,
0611 Ниже сједи сердарага Мујо,
0612 Уз њег сестрић Арнаут Османе.
0613 Јандал младеж сједи у беглуку.
0614 Њима Нукић турски селам викну!
0615 Сви Нукићу селам отпримише.
0616 Питаше се за мир и за здравље.
0617 Кад рекоше, да су здраво били,
0618 Онда викну Нукић Ибрахиме:
0619 „О Личани јазук вама било,
0620 Јер пустисте до два Кахримана,
0621 Да погину у земљи каурској!
0622 Хоће Власи њиха опазити,
0623 Хоће лудо главе погубити,
0624 А неће се натраг повратити,
0625 Јер се оба куну у каури:
0626 Док не најду Зибију дивојку,
0627 Ћер једину Пештић Алибега,
0628 И не снесу до Удбине биле,
0629 Да се натраг повратити неће.
0630 Ја сам свога гонио алата,
0631 Гонио га низ земљу каурску,
0632 Ниско беже у Обзиру билу,
0633 Ди се Зиба јесте осужњила,
0634 У џидије Обзирскога бана,
0635 Па је бане заврго весеље,
0636 Ћерцу своју Луцу поклонуо,
0637 Поклонуо Гавран капетану,
0638 А Зибију врго на кошију,
0639 На њу хоће ати полетити.
0640 То се чудо чуло на далеко,
0641 Свако ата држи на јаслама,
0642 Рад Абдуље бана Обзирскога,
0643 И кошије Зибе племените,
0644 Оба хоће до Обзира сићи.
0645 Онда викну Лика Мустајбеже:
0646 „Ја Нукићу, до тила кошуљо,
0647 Ко су оба сина Кахримана,
0648 Што одоше низ земљу каурску?“
0649 „Богме Лика Диздаревић Мехо,
0650 И са Мехом Мустафин Халиле.“
0651 Онда вели Лика Мустајбеже:
0652 „Јел’ истина Нукић Ибрахиме?“
0653 „Истина је обадва ми свита.“
0654 Тада Лика викну из беглука:
0655 „Огјулићу до тила кошуљу!
0656 Хајде Бајро спани до чардака,
0657 Ђено моје презимљују овце.“
0658 Изшетује Бајро код чардака,
0659 Па опали три топа велика,
0660 Деликусу и Каралимана,
0661 И велика топа Тоцијанку,
0662 Нек се сила купи на пољани,
0663 Док се спреми код оџака свога.
0664 Мени ваља ићи до Обзира
0665 И савести силу и Удбину.
0666 Све по дану лежат по планини,
0667 А по ноћи ићи до Обзира.
0668 Док ја сидем до Обзира била,
0669 Док ста вика њеког у беглуку:
0670 „Кујам’ мати и отац копиле.
0671 Ко се тебдил учинити неће,
0672 Сада ћу се тебдил учинити.
0673 Па ја одо до Обзира сићи.“
0674 То бијаше Тале Ибрахиме,
0675 Докле Нукић Ибрахиме викну:
0676 „И ја ћу се тебдил учинити.“
0677 Док ста вика сердар Мустафаге,
0678 И сестрића Арнаут Османа:
0679 „И ми ћемо до Обзира поћи.“
0680 Сада Ђулић бега послушао,
0681 Па га ето бегову чардаку,
0682 Три велика топа опалио.
0683 Кад бегови пукоше топови,
0684 Велики су бегови топови,
0685 А добро их Бајро напунио,
0686 Све планина планину дозива,
0687 Оде јека низ широку Лику
0688 На градови пукоше топови,
0689 По паланки пуцају можари.
0690 Сва је бутум запушила Лика,
0691 Свако тежи бегу и Удбини.
0692 Бег саставља убојиту војску,
0693 Нек се купе како њима драго.
0694 Да видимо гојена Халила,
0695 Када Халил до Јанока сиде,
0696 Нигдје Мехе Диздарева неја.
0697 Халил хода а гони малина,
0698 Вавик Меху Диздарева тражи,
0699 Нигје Мехе Диздарева неја.
0700 Изби Халил до Ћорфеза града,
0701 На капију наћера малина.
0702 Туде седам има стимадура,
0703 Што стимују коње и јунаке;
0704 Туј Халилу добра срећа била,
0705 Он превари седам стимадура,
0706 А у Ћорфез ућера малина.
0707 Сав је Ћорфез Халил прегледао
0708 Нигје њему Мехмедаге неја
0709 Халил гони дебела малина,
0710 Ка год иде до Обзира сиде.
0711 Кад у Обзир ућера малина
0712 До мејхане Косе крчмарице,
0713 Кад погледа Халил са малина,
0714 Пред мејханом чудо угледао:
0715 Он угледа дору Диздарева,
0716 Ђе му с’ дорат вода пред мејханом.
0717 Одмах Халил осиде малина,
0718 У бећара неја хизмећара;
0719 Нит’ га вода, нит’ га коме даје,
0720 Удари му силе уз образе,
0721 Сам му’с малин поче окретати.
0722 Халил паде мејхани на врата.
0723 Пуна бјеше пјаница мејхана,
0724 Тријест и три пију капетана,
0725 У врх сијо Иван капетане,
0726 Мегју њима попе духовниче.
0727 Преко крила ингјил разавио.
0728 Чита попе у пјаној мејхани,
0729 А слушају млади капетани.
0730 Халил њима божју помоћ викну,
0731 Па он сједе у пјаној мејхани,
0732 И повика Косу крчмарицу:
0733 „Крчмарице понеси ми пића,
0734 Мени дукат ти понеси пића.“
0735 Кад то чуше млади капетани,
0736 Сви на њему очи саставише.
0737 Ко ће пити на дукате пиће?
0738 Диже главу попе духовниче,
0739 Он познаде гојеног Халила,
0740 Па преда се очи оборио.
0741 Крчмарица пиће поставила,
0742 Она стаде у пјаној мејхани,
0743 Гледа токе на прси Халилу,
0744 Јер познаје токе на прсима,
0745 Јер су Токе Нукић Ибрахима,
0746 Побратима Косе крчмарице.
0747 У њу Халил очи исколачи,
0748 Па овако вели крчмарици:
0749 „Шта си у ме очи издрељила?
0750 Ја ти данас бели дужан нисам,
0751 Да познајеш мене у пивници.“
0752 Одмах Коса окрену на врата.
0753 Упадоше четири кикаша,
0754 Под лунтама и бајонетима.
0755 „Ко је овде, попе духовниче,
0756 Њега бане зове у одају.“
0757 Кад то очу Диздаревић Мехо,
0758 Одмах Мехо ингјил префатио,
0759 Из мејхане на ноге скочио,
0760 Па га ето бану у одају.
0761 Оста Халил на пјаној мејхани.
0762 Када Мехо изби у одају,
0763 Кад ал’ сједи од Обзира бане,
0764 И до њега Гавран капетане.
0765 Пију пиће разговарају се.
0766 Бан повика Диздарева сина:
0767 „О чули ме попе духовниче,
0768 Што си дошо до Обзира мога?
0769 Ил’ си дошо мене уходити,
0770 Или си се дошо предворити?
0771 Ја те бели познати немогу,
0772 Ја ми никад ниси долазио!
0773 Де ми кажи ко си и отклен си?“
0774 А вели му Диздаревић Мехо:
0775 „Чули мене од Обзира бане,
0776 Што ћу теби казивати бане,
0777 Када мене свако знати мора,
0778 Јер у мене на челу казује,
0779 Одвуд јесам од бијеле цркве,
0780 Од старога нашег намастира.
0781 Ја сам Грујо старог Римпапије.“
0782 Кад те ричи бане разумио,
0783 Па он вели Диздареву сину:
0784 „О чули ме дите Римпапино,
0785 Што си сишо до Обзира мога?“
0786 А вели му Мехо лакрдију:
0787 „Ја сам пошо по земљама нашим,
0788 А ђе буде дите за учења
0789 Ја га учим по наши градови.“
0790 Кад те ричи бане разумио,
0791 Па он вели Мехи Диздареву:
0792 „О чули ме мали Римпапија,
0793 Ев’ у мене подрасла дивојка,
0794 Ћер Луција од четрнест љета,
0795 Па је Луца школе оставила,
0796 А сад ми се удала дивојка.
0797 Јер сам Луцу своју поклонуо,
0798 Поклонуо Гавран капетану,
0799 За његова малог Маријана,
0800 Пак би радо учила Луција,
0801 Ал’ је нитко научити незна.
0802 Ако знадеш мали Римпапија,
0803 Да ти мени научиш дивојку.“
0804 „Добро бане знадем у ингјилу.“
0805 А велиму бане у одаји:
0806 „Ја ти томе Грујо не вјерујем.
0807 Теби Грујо двадесет година,
0808 Да си Грујо ингјил научијо.“
0809 Па доведе седам игумана,
0810 На седам га окрену језика,
0811 Свима Мехо џевап учинио,
0812 Сви рекоше туди у одаји:
0813 Таког неја попа духовника.
0814 Онда бане устави Мехагу:
0815 „Сједи Грујо овде у одаји
0816 Па ћеш мени Луцу научити!“
0817 Одмах Мехо томе кајил био.
0818 Туде Мехо остао код бана.
0819 Тако њима мрак на земљу пао,
0820 Вечераше у одаји туде.
0821 Упадоше четири слушкиње:
0822 „О чули ме мали Римпапија,
0823 Тебе зове Луца у одају,
0824 Да понесеш ингјил у одају.“
0825 Одмах Мехо на ноге скочио,
0826 Па га Луци ето у одају.
0827 Када Луци у одају угје,
0828 Кад погледа Мехо у одају,
0829 Ја како је собу уредила,
0830 Све је по њој прострта кадифа,
0831 А прострла шиљте по одаји,
0832 А танко јој од четири педља.
0833 Замлака се Луца до појаса,
0834 Ја кака је кићена дивојка.
0835 Луцу дворе четири робиње,
0836 Једна Луци стоји подвиш руке,
0837 Друга Луцу лепезетом маше,
0838 Трећа Луци доноси ракију,
0839 Четврта јој ноне загрнула,
0840 Подигла јој пули ћинтијане
0841 Узгрнула цури до колина,
0842 Све јој росу купи по ногама,
0843 Ја како је тило у дивојке,
0844 Би’ле су јој ноге до кољена,
0845 Баш ко груда прољетнога снига.
0846 Када Мехо види дивојчицу,
0847 Ја кака је стала и пристала,
0848 На врату јој четири ђердана,
0849 Први јој је од крмзи мергјана,
0850 Грло било, црвени ђердани,
0851 Ја како је погледати липо,
0852 Други јој је од дробна бисера,
0853 Трећи цури од жута дуката,
0854 А четврти од ингјил корина,
0855 Пониско га цура попушћала,
0856 Испод њега дукат фундуклија,
0857 Све јој злато по злату куцука,
0858 А по фесу навегала лале,
0859 А на њојзи четири фистана.
0860 Ја како се цура направила!
0861 Мехо цури бога назовнуо,
0862 Нећеде му цура префатити,
0863 Преко ока Меху погледала,
0864 На слушкиње хршум учинила,
0865 Све четири из собе изашле.
0866 Мехо ингјил одмах префатио,
0867 Па отвори велика ингјила,
0868 Он Луцији поче казивати,
0869 Најприј’ цури поче казивати,
0870 Како слушат ваља старијега.
0871 Мехо књизи гледа по јазији,
0872 А дивојка главу подигнула,
0873 Она Мехи гледа мегју очи,
0874 Кад уфати око Мехмедово,
0875 А у Мехе око поиграло,
0876 Онда цура Мехи говорила:
0877 „О чули ме мали Римпапија,
0878 Е ја на те ноћас гледајући,
0879 Ти нијеси књига научијо,
0880 Али на те ноћас гледајући,
0881 Дина ми си турчин са Унгјура,
0882 А ти сердар са Котара ниси.“
0883 То Мехаги врло чудо било,
0884 Ђе му цура рече у одаји
0885 Дина ми си Турчин са Унгјура.
0886 Каква цура има пријатеља,
0887 Да јој каже у Обзиру билу,
0888 Да се куне дином и иманом,
0889 Па је ага вако говорио:
0890 „А ја бане од тог фајде неја,
0891 Ти доводиш Луци калугјере,
0892 Да је уче вјеру вјеровати,
0893 Али Луца вејре невјерује,
0894 Већ спомиње са Унгјура Турке.“
0895 А вели му цура у одаји:
0896 „Е тако ти Бога великога,
0897 Сад ми право у одаји кажи,
0898 А небој се мене у одаји,
0899 Ја те ником одказати нећу.
0900 Е тако ми турковања мога.“
0901 Кад те Мехо ричи разумио,
0902 Па он цури вели у одаји:
0903 „Кујо Луце ноћас у одаји,
0904 Што се кунеш к’о се куну Турци,
0905 Што се шпоташ с’ нашим турковањем,
0906 Баш сам Турчин са широке Лике!
0907 Јеси л’ чула камену Удбину,
0908 У Удбини Диздар Хасанагу,
0909 И његова малог Мехмедагу.
0910 Ја сам главом Диздаревић Мехо,
0911 Вољти одат, вољти потајити.
0912 Ако одаш прид душу ти било,
0913 Пред ћаћину и пред материну.“
0914 Кад то очу цура у одаји,
0915 Љуто цура у одаји писну,
0916 А бијеле раширила руке,
0917 Па полети малом Мехмедаги,
0918 Око врата скилитила руке:
0919 „Брате Мехо липога ти дина,
0920 Не остављај мене у каури,
0921 Сабљу узми па ми сици главу,
0922 Ја ћу теби крвцу халалити,
0923 На махшеру и на овом свиту.
0924 Нека знадеш Диздаревић Мехо,
0925 Ако мене ти оставиш овде,
0926 Ја ћу теби бити дауџија,
0927 О Мехага на ономе свиту,
0928 Што си мене овде оставио.
0929 Ево има дванаест година,
0930 Ја како сам Мехо у сужањству,
0931 Код џидије бана Обзирскога.
0932 Јеси л’ чуо Пешту у Унгјуру,
0933 И у Пешти Пештић Алибега,
0934 И његову Зибију дивојку?
0935 Ја сам Зиба да је друге неја,
0936 Влашче ме је луду уфатило,
0937 На сваке ме муке ударало.
0938 Ја сам била у њег у јесирству,
0939 Чуј Мехага четири године,
0940 Вид’ла сунца ни мисеца нисам,
0941 Па ме бане изво из Зиндана,
0942 Ћео мене вири превјерити.
0943 Ја се нисам лудо преварила,
0944 Вавик држим турску виру тврдо.
0945 Отален ме бане подигнуо,
0946 Подиго ме брате на ђемију,
0947 Вукла сам му дебелу ђемију,
0948 Брате Мехо четири године.
0949 Опет мене ћеде преварити,
0950 Ја с’ недадо брате преварити,
0951 Тад је на ме муке навалио,
0952 Ево пуне четири године.
0953 На каквим сам мукама Мехмеде,
0954 Све ми клинце под нокат задиво,
0955 Само брате да виру преврнем,
0956 Ја је ћела преврнути нисам.
0957 Кад је вигј’о од Обзира бане,
0958 Да ће мене смрти уморити,
0959 Да ме вјере преврнути неће,
0960 Тад је мене у огој метнуо,
0961 А шарене књиге растурио,
0962 На ме хоће ати полетити,
0963 А удо је Луцу јединицу.
0964 Овдје му је Гавран капетане,
0965 Што је њему Луцу испросио,
0966 А за свога малог Маријана.
0967 Док му Петров од године догје,
0968 Хоће Гавран довести сватове,
0969 Изводити Луцу дивичицу.
0970 Него ево цијел мјесец дана,
0971 Како ме је овде поставио,
0972 Мене дворе четири слушкиње.
0973 Никад дана ни сахата неја,
0974 Да меника попи не доходе,
0975 Мене уче вјеру вјеровати.
0976 Мисли штенац жалосна му мајка,
0977 Ђе је мене у огој метнуо,
0978 Да ћу млада виру преврнути,
0979 Ал то штенац дочекати неће.
0980 Ја ћу сама себи кидисати,
0981 Вјере своје оставити нећу,
0982 Виро моја до смрти жалости,
0983 Куку бабо Пештић Алибеже!
0984 Да ме видиш у каку сам халу,
0985 Неб’ жалио бабо погинути.
0986 Нико Мехо не зна у Обзиру,
0987 Да сам овде Мехо у одаји.
0988 Кад пошаље кога духовника,
0989 Он га мени шаље у одају,
0990 А на име Луце јединице.“
0991 Кад те Мехо ричи разумио,
0992 Па он вели Зиби у одаји:
0993 „Сестро Зибо, ако бога знадеш,
0994 Ево теби вира од менека,
0995 Ја те Зибо оставити нећу,
0996 Докле миче у рамена рука,
0997 А куцука у котлацу душа,
0998 Док је Бога и дората мога,
0999 Да је седам умирати пута,
1000 А четерест дијелит мејдана,
1001 Ни зашто се неби заклонуо.“
1002 Па с’ Мехага на ноге подиже,
1003 Па га бану ето у одају,
1004 Мехо шути ништа не казује.
1005 Туде био два бијела дана,
1006 Тада Мехо бану говорио:
1007 „О чујеш ме од Обзира бане,
1008 Сад ја одо до пјане мејхане,
1009 Крепаће ми парип од мејдана.“
1010 Њему бане изун допустио.
1011 Када Мехо до мејхане сиде,
1012 Пред мејханом чудо угледао,
1013 Четири се водају парипа,
1014 Мехо одмах познаде хајвана.
1015 Једно ђогат Сердараге Мује,
1016 Друго кулаш Тале Личанина,
1017 Треће алат Нукић Ибрахима,
1018 Добар зечак Арнаут Османа.
1019 Мехо пројде у пјану мејхану.
1020 Када ага паде у мејхану,
1021 Кад погледа ага по одаји,
1022 Он угледа четири сердара,
1023 А за њима добра ђеисија.
1024 Када ага видио сердаре,
1025 Одмах позна четири сердара.
1026 Једно глава сердар Мустафаге,
1027 А друго је Тале Личанине,
1028 Треће побро Нукић Ибрахиме,
1029 Са њим побро Арнаут Османе.
1030 Пију пиће у пјаној мејхани,
1031 Још код њиха гојешан Халиле,
1032 Виш’ никога у мејхани неја,
1033 Потли Косе саме крчмарице.
1034 Њима Мехо турски селам викну.
1035 Сви га Турци погледаше криво,
1036 Док ста вика Диздарева сина:
1037 „Мустафага све крајине главо,
1038 Ја сам био код банове куле,
1039 Бан је удо своју дивичицу,
1040 А метно је Зибу на кошју,
1041 Хоће на њу коњи полетити.“
1042 А ста вика Мује у Мејхани:
1043 „Па нека ће Диздаревић Мехо!
1044 Ето твога дебела дората,
1045 Метни Мехо у колане дору,
1046 Па потеци код Обзира града,
1047 Не би ли те Мујо Бог помого,
1048 Да однесеш Зибију дивојку.“
1049 А вели му Диздаревић Мехо:
1050 „А ја Мујо од тог фајде неја,
1051 Неће Мујов дорат у колане,
1052 Јер ти миру доратову знадеш.
1053 Дори мире четири сахата,
1054 Да му ништа утећи неможе,
1055 Потом суста врази га однили,
1056 А поља је шест пуни сахата.
1057 Већ ђогате мећи у колане,
1058 У ђогату има поуздања.“
1059 А вели му сердар у пивници:
1060 „А ја Меше од тог фајде неја,
1061 Волим себи и своме ђогату,
1062 Него Зиби Пештић Алибега!
1063 Да ја пустим дебела ђогата,
1064 Свако мога познаје ђогата.
1065 По нај већма Гавран капетане,
1066 Познаће ми дебела ђогата,
1067 Па ће ми се ђого осужњити,
1068 А Халил ми главу изгубити,
1069 Па ја недам дебела ђогата,
1070 Да би Зибе никад невидио.“
1071 Док ста вика Тале Ибрахима:
1072 „Подај коња не желио здравља!“
1073 Сви га моле ал им фајде неја.
1074 Ја ста вике Тале од Орашца:
1075 „Подај коња трбушати Мујо,
1076 Ево теби вира од менека,
1077 Нико ти га познавати неће,
1078 Ја ћу на њег боје ударити,
1079 А добро га Мујо одпремити.“
1080 Опет вели Мујо у одаји:
1081 „Побратиме Тале Ибрахиме,
1082 Ја ти недам дебела ђогата.“
1083 Кад те Тале очу лакрдије,
1084 Тале скочи у пјаној мејхани,
1085 Примаче се Арнаут Осману,
1086 Османове пушке уграбио,
1087 Па мејхани потече на врата,
1088 А завика Сердар Мустафагу:
1089 „Мустафага стид те Бога било!
1090 А тако ми Бога великога,
1091 Ако недаш дебела ђогата,
1092 Виш’ га ни ти узјахати нећеш.
1093 Сад ћу тебе с њиме раставити.
1094 Убићу га, обадва ми свита.“
1095 Кад то Мујо види у мејхани,
1096 Да се Тале закле Ибрахиме,
1097 Да ће убит дебела ђогата,
1098 Јер у Тале порицања неја,
1099 Он за Талом скочи Ибрахомом,
1100 Па он Талу за руке прихвати:
1101 „Немој Тале убити ђогата,
1102 А ето ти ђогат од мејдана,
1103 Па ти ради што је теби драго,
1104 Па се Мујо натраг повратио.
1105 Сједе Мујо у беглук мејхани.
1106 Да видимо Талу Личанина,
1107 Ђе он Косу викну крчмарицу:
1108 „Понеси ми трољетну ракију,
1109 Да итмалим дебела ђогата,
1110 Јер ће ђогат трчат код Обзира.
1111 Понеси ми боја свакојаки,
1112 Да ударам боје на ђогата.“
1113 Кад му Коса донесе ракију,
1114 Донесе му боје свакојаке.
1115 Да видимо Тале Ибрахима,
1116 Када пола претурило дана,
1117 Он се прими боја код ђогата;
1118 Све удара боје на ђогата.
1119 Кол’ко Тале направља ђогата,
1120 Полу дана и цијелу ноћцу,
1121 Кад ђогата ћирјак учинио,
1122 Па се Муји у мејхану врну,
1123 Па он Мују сердарагу викну:
1124 „Ходи Мујо мени у подруме.“
1125 Кад упаде Мујо у подруме,
1126 Он дебела угледа ђогата,
1127 Па се Мујо за брк префатио,
1128 И овако Тали говорио:
1129 „Е тако ми Бога великога.
1130 Да ја незнам да ј’ у главу ђога,
1131 Ја га неби позно у Обзиру,
1132 Ја камо ли Гавран капетане.“
1133 Онда Тале повика Халила:
1134 „Мој Халиле моје дите драго,
1135 Хајде водај дебела ђогата,
1136 Јер му сутра ваља полетити.“
1137 Одмах Халил примио ђогата,
1138 Ваз дан вода дебела ђогата.
1139 Кад му акшам паде на земљицу,
1140 Халил Косу пита крчмарицу:
1141 „Посестримо крчмарице Косо,
1142 Дај ти брату кажи у Обзиру,
1143 Ђе вам вода има у Обзиру,
1144 Ђе се сестро утопити нећу,
1145 Да одведем дебела ђогата,
1146 Да ђогату повадим уморе.“
1147 Одмах Коса на ноге устаде,
1148 Па Халила прифати за руку,
1149 Халил свога крилата ђогата,
1150 Одведе га Коса до водице:
1151 „Водај Халко крилата ђогата,
1152 Туј се брате утопити нећеш.“
1153 Па се Коса у пивницу врати.
1154 Халил хода и ђогата вода,
1155 Сву ноћ момак хода по водици.
1156 Кад му сутра зора ошинула,
1157 А на граду дрмнуше топови.
1158 Халил свога изведе ђогата,
1159 Ја како га итмал учинуо,
1160 Све му шклеца на задња колина,
1161 Све пред собом котура камење.
1162 Толико га је Халил доћерао.
1163 Он ђогата води до капије,
1164 Пред капијом уписа ђогата,
1165 Он четерест даде магјарија.
1166 Док уписа пехливан ђогата,
1167 Таман триста ата и парипа,
1168 И кобила шахин бедевија.
1169 Поведоше ате од капије,
1170 А на граду пукоше топови,
1171 Од града се врата отворише,
1172 Искочише варакли кочије,
1173 Под кочија двије бедевије,
1174 У кочија Зиба племенита,
1175 Липа Зиба Пештић Алибега.
1176 Кочије су Обзирскога бана,
1177 Возе Зибу пред град на кошију,
1178 Ђе ће мамни ати изтркати,
1179 Нек је Зиба туде пред капијом.
1180 Кад погледа Халил дивичицу,
1181 Ја кака је Зиба племенита,
1182 Све на њојзи мрко одијело,
1183 Прекрила се мрком харванијом,
1184 На рукам’ јој црне рукавице.
1185 Стоји писка Зибе на кошији:
1186 „Турска рано до смрти жалости,
1187 Ђе те никад пребољети нећу.“
1188 Када Халил види дивичицу,
1189 Па он ђоги тепа пред капијом:
1190 „Види ђого големе жалости,
1191 Ђе нам Зиба кука пред капијом,
1192 Ако мени немогнеш летити,
1193 Сјахат’ ћу те убит кубурама,
1194 Па летити пјеше на ногама.“
1195 Тако они ате доведоше,
1196 Поредачи ате поредаше,
1197 Гајтан пуче ати полетише.
1198 Вид’ Халила божјег несретника,
1199 Гје он вара дебела ђогата,
1200 Не да му се ђога узјахати.
1201 Већ Халилу коњи замакоше,
1202 Докле Халил узјаха ђогата,
1203 Па за коњим Халил полетио,
1204 Часом коње на пољани прогје,
1205 Стаде заптит дебела ђогата,
1206 Док га вила из облака викну:
1207 „О Халиле, божји несретниче,
1208 Зар ћеш ђоги хилу учинити,
1209 Мислиш Халко, ја те пожелила,
1210 Да пред тобом жива ата неја,
1211 Пред тобом је још седмеро коња,
1212 Два алата бана Обзирскога,
1213 Два ђогата бана Ћорфескога,
1214 Па два врана од Малтије краља,
1215 Добар вранац Гавран капетана,
1216 На врану је Николица маи,
1217 Гони коња жалосна ти мајка,
1218 Готови су на кошију сићи.“
1219 Када Халил вилу разумијо,
1220 Он из чизме потеже канџију,
1221 Низ њу пуца тријест и четири,
1222 Намакну је на очи ђогату,
1223 Па опаса дебела ђогата,
1224 С’ обе стране удари ђогата.
1225 Куд шибала коња удараше,
1226 Све онудар зраци остадоше,
1227 Куда зрња ђогу дофатише,
1228 Из ђогата црна крвца штрцну.
1229 Кад му с’ ђогат слеже на пољани
1230 Повијо се Халил по ђогату,
1231 Часом коње стиже на пољани,
1232 Он достиже врана Гавранова,
1233 И на њему малог Николицу,
1234 Крај Николе наћера ђогата,
1235 Са врана га викну Николица:
1236 „Гони ђогу спрама гранатиру,
1237 Пред тобом је двоје добри коња,
1238 Добар алат бана Обзирскога,
1239 И кобила поп Михајловића.
1240 Сусто ми је вранац од мејдана,
1241 Нећеш данас утећи кобили,
1242 Неш ли бити од нашега Сења,
1243 Да ми продаш Туркињу дивојку.“
1244 Крај њег’ Халил проћера ђогата.
1245 Брзо стиже банова алата,
1246 Ђе га стиже, остави га за се,
1247 Кад попову стиже бедевију,
1248 Кад се они на пољу трефише,
1249 На кобили Поповић Тадија,
1250 А он викну Мујова Халила:
1251 „Гранатиру на шарцу својему!
1252 Не прогони шарца великога,
1253 Не губи ми бедевији нама,
1254 Седамнест ми однила мејдана,
1255 А џаба ти Туркиња дивојка.“
1256 А Халил га са ђогата викну:
1257 „Гранатиру на својој кобили!
1258 Кад сам пошо од нашега Беча,
1259 Ћесару се закло код олтара,
1260 Да му хиле учинити нећу,
1261 Ни да шарца преварити нећу.“
1262 Па покрај њег’ проћера ђогата.
1263 Први Халил на кошију сиде,
1264 Колико је утеко кобили,
1265 Дуга пушка неби дометнула,
1266 Неби мала ни аваза дала.
1267 Када ђогат изби на кошију,
1268 А испаде Зиба из кошије,
1269 Па допаде дебелу ђогату,
1270 Ђогату се обиси о врату,
1271 Грли Зиба дебела ђогата,
1272 Овако му Зиба проговара:
1273 „О ђогате сахибије свога!
1274 Није л’ Бог до и срећа од Бога,
1275 Неш ли сићи на мегју унгјурску,
1276 И менека снити на тебика,
1277 Да ја Унгјур видим на ћенару,
1278 Јоште данас, па више никада.“
1279 Кад те Халил разумио ричи,
1280 Па јој Халил вели са ђогата:
1281 „Кујо Зибо Пештић Алибега!
1282 С таки ричи полијећу главе,
1283 Ако узмем плетену канџију,
1284 На теби ћу убит антерију.“
1285 Па се Халил туде опремијо,
1286 Он узео Зибу племениту,
1287 Па је за се баци на ђогата,
1288 Па га цркви ето и капији.
1289 Када Халил доћера ђогата,
1290 И донесе Зибу племениту,
1291 Кад погледа Халил са ђогата,
1292 Он угледа коло дивојака,
1293 Води коло кафезлија Луца,
1294 До ње Ана од Гребића бана,
1295 У зо час је сишла од Гребића,
1296 Биће љуба Нукић Ибрахима.
1297 Када Халил види са ђогата,
1298 Колико је код цркве народа,
1299 Више има код цркве Турака,
1300 У тебдили катански одили.
1301 Халил Талу види Ибрахима,
1302 Ђе обуко просјачке хаљине,
1303 Тале проси жуте магјарије,
1304 Он Халилу и ђогату приде,
1305 Од Халила заиска дукате:
1306 „Дај сердаре, даруј просијака,
1307 Кад однесе Туркињу дивојку,
1308 Па се здраво оженијо с њоме.“
1309 А викну га Халил са ђогата:
1310 „Хајд отале Тале Личанину,
1311 Недам теби жутије дуката,
1312 Нисам за те морио ђогата.
1313 Па поврати ђогу великога,
1314 Право сиде бану и столици,
1315 Бане пије пиће под чадором,
1316 И код њега Гавран капетане.
1317 Халил бана са ђогата викну:
1318 „О чули ме од Обзира бане!
1319 Мене зовно од Беча бијела,
1320 Да ти сидем до Обзира твога,
1321 А зовно си Турке до Обзира,
1322 Да ме резил чине код Обзира,
1323 Ено Тале турског просијака,
1324 Ђе ти резил чини Котаране.
1325 Вид Халила божјег несретника,
1326 Код Обзира ђе заметну кавгу.“
1327 Чу се грло Диздарева сина,
1328 Јекну копље Танковић Османа,
1329 Звекну наџак Тале Личанина,
1330 А звекнуше токе Токалића,
1331 А очу се дуга граналија,
1332 Граналија Арнаутовића,
1333 Подвикнуше оба Ђонлагића,
1334 Звекну темре Гјулић барјактара,
1335 Хука стаде Мујина ђогата.
1336 Упореди Феризага стари
1337 Свадише се Турци и Каури,
1338 Рабум Боже немила састанка,
1339 Из пријека удари им Лика,
1340 И са Ликом силовита војска,
1341 Свадише се Турци и Каури,
1342 Грми сјева а крв се прољева,
1343 Ни брат брата познати неморе,
1344 Шта се море преслушати туде?
1345 Стоји вика на пољу рањени,
1346 Једни вичу по пољу рањени:
1347 „Не гази ме брате са коњима,
1348 Лаке су се ране догодиле,
1349 Мого би ти ране преболити.“
1350 Једни вичу на пољу рањени:
1351 „Гази мене, удри душманина.“
1352 Стоји звека посјеклица криви,
1353 Фрца једним из рамена глава,
1354 А на једним од лаката руке,
1355 Рањен јечи, јер га здрави гњечи,
1356 А пољану магла притиснула.
1357 Није магла што је од године,
1358 Већ од брза праха и олова,
1359 И од пуста зора хајванскога,
1360 Усобице два бијела дана,
1361 Нити момци једу гурабије,
1362 Нит парипи арпе угрухане.
1363 Лика свога ишћеро голуба,
1364 Већ је Лики пушка утишала,
1365 Још помало куцукаше ћорде,
1366 Лика ђулбе дову проучијо,
1367 Да му витар са планине пухну,
1368 Да разбије маглу на сврдлове,
1369 Код Бога му кабул дова била,
1370 Пухнула му морска југовина,
1371 Разбила му маглу у крајеве,
1372 Кад погледа Лика по пољана,
1373 Кад му јади многи порагјени,
1374 Колико је поље под Обзиром,
1375 Буса неја ђе не има трупа,
1376 Траве неја ђе не има главе.
1377 Све долине крви поливене,
1378 Лика своје покопа шехите,
1379 Рањеницим сала направише.
1380 Не пита се, ко је погинуо,
1381 Већ на ком је мејдан остануо,
1382 На Турцима мејдан остануо,
1383 Нејма Лики свију Удбињана,
1384 Мало вриме ни дуго небило,
1385 Помоли се Арнаут Османе,
1386 И он гони Николу сердара,
1387 И са њиме поп Михајловића.
1388 Поклони их Лики Мустајбегу,
1389 Лика њему од злата челенке.
1390 Пита Лика Арнаут Османа:
1391 „Сине драги Арнаут Османе!
1392 Ја да игје Диздарева Мехе,
1393 И Мујина гојеног Халила,
1394 И мог бајре Нукић Ибрахима.“
1395 А вели му Арнаут Османе:
1396 „Богме Лика право ћу ти казат,
1397 Ја Нукића нигје вигјо нисам,
1398 Нит сам вигјо оба побратима,
1399 Већ кад сам се натраг повратијо,
1400 Прама собом бана угледао,
1401 Гдје он тежи мору и лиману.“
1402 А чује се из планине Мехо,
1403 Ђе он грлом са дората виче:
1404 „Бјежи бане бара те штенила,
1405 Шћераћу те Риму дубокоме,
1406 Нигје тебе оставити нећу.“
1407 Мало вриме ни дуго небило,
1408 Помоли се Гавран капетане,
1409 А почу се грло Халилово,
1410 Ђе га Халил из пријека виче:
1411 „Бјежи Влаше, бара те штенила,
1412 Шћераћу те Бечу леденоме.“
1413 Нуке нигје опазијо нисам,
1414 У ријечи у којој бијаху,
1415 Помоли се Диздаревић Мехо,
1416 И са њиме гојешан Халиле,
1417 Они воде бана Обзирскога,
1418 И са њиме Гавран капетана.
1419 Ја шта рече Лика Мустајбеже,
1420 Посикоше Гавран капетана,
1421 Оставише бана Обзирскога,
1422 Па се они отле повратише,
1423 И догјоше цркви намастиру,
1424 Сва је војска на броју у Лике.
1425 Њеко рањен, њеко погинуо,
1426 Још му неја Тале Личанина,
1427 И неја му Нукић Ибрахима,
1428 И неја му тријест дивојака,
1429 Коловогје банове Луције,
1430 Јауклије Диздарева Мехе,
1431 И Анице бана од Гребића,
1432 Јауклије Нукић Ибрахима,
1433 И лијепе младе Јефимије,
1434 Што је љепше у Каури неја,
1435 Ћери љепе Гавран капетана.
1436 Од цркве им затворена врата,
1437 Нагоне се личке набодице,
1438 Да обију врата од челика,
1439 Сви се од њих бутум изминуше,
1440 Ал јим фајде од ударца неја,
1441 Да видимо Диздарева Мехе,
1442 Ђе прифати топуз са дората,
1443 Људи кажу по широкој Лици,
1444 Да над Меху ударања неја,
1445 Над дората, да му скока неја.
1446 Он топузом удари у врата,
1447 Ја како је ударијо Мехо,
1448 Он на троје врата раставијо,
1449 Мандали му на земљу падоше,
1450 Од врата се браве раставише,
1451 А у цркви Турци упадоше.
1452 Кад у цркви Тале Личанину,
1453 И са њиме Нукић Ибрахиме,
1454 И са њима тријест дивојака.
1455 Поробише цркву код Обзира,
1456 Поробише ватром попалише.
1457 Што је било тријест дивојака,
1458 Тале цуре прода код Обзира,
1459 Свака цура жута магјарија,
1460 Узе Тале тријест магјарија,
1461 И он бана на колац подиже,
1462 Нека чува цркве пред капијом.
1463 Отале се Турци завратише,
1464 По Обзиру Турци ударише,
1465 Поробише, ватром попалише.
1466 Добро Турци туде задобише,
1467 Што су Турци туде задобили,
1468 Све им Лика право подилијо,
1469 На рањена по два паја даје,
1470 Ко погино по пет запануло,
1471 Нек му дјеца једу на оџаку,
1472 Нек се на њим незна сиротиња,
1473 Отле Лика подиже Личане,
1474 И поведе Зибију дивојку,
1475 Право Лика сиде на Удбину,
1476 И ожени Диздарева сина,
1477 Потурчи му банову Луцију,
1478 Потурчише нићах учинише.
1479 Кад женили Диздарева Меху,
1480 Потурчили Гребића Аницу,
1481 Оженили Нукић Ибрахима,
1482 Отле Мујо на Кладушу сиде,
1483 Потурчијо Јефимију младу,
1484 Оженијо гојеног Халила.
1485 Лика Зибу Пешти опремијо,
1486 Нек је бабо у Пешти удаје.
1487 Не пјева се свадба ни женидба,
1488 Већ јунаштво Диздарева Мехе.



Извор[уреди]

Муслиманске народне јуначке пјесме, сакупио Есад Хаџиомерспахић, у Бањој Луци, 1909.