Дизање оружја раје у Херцеговини

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

0001 Вала Богу, вала јединоме!
0002 Што је оно у Херцеговини
0003 По селима и по градовима,
0004 По ливадам’ и по рудинама,
0005 По брдима и по чаршијама,
0006 Те се чује лелек од јунака
0007 Од истока управ до запада,
0008 Па унакрст земље и свијета?
0009 Ал’ је небо на земљу пануло,
0010 Те пуштило муње и громове,
0011 И заждило куле и чардаке,
0012 И шјетовне српске манасдтире;
0013 Ал’ се ведро небо проломило,
0014 Те пуштило небесна језера,
0015 Из језерах крвава ријека,
0016 Тено носи сиротињу рају,
0017 Те је топи мору у амбису;
0018 Ал’ усташе сви бутум курјаци,
0019 Умутили гладни у ајвану,
0020 Тено кољу овце и јаганце,
0021 И волове раји ранитеље,
0022 Те их ука стоји у планину;
0023 Ал’ усташе турске потурице,
0024 Зулумћари раји од Косова,
0025 Појахали коње нејахане,
0026 Опасали сабље староковне,
0027 Тено рају кољу по гркљану,
0028 А јунаке на колац набија,
0029 Тено цвили јутром и вечером? -
0030 Нит’ је небо на земљу пануло,
0031 Нит’ се ведро небо проломило,
0032 Нит’ усташе из горе курјаци,
0033 Нити сасвим устадоше Турци,
0034 Него, браћо, да вам јаде кажем:
0035 Ситан дође ферман од Стамбола
0036 Од султана Абдула Меџиза,
0037 На све бутум паше и мудире,
0038 Кајмакане и земље забите
0039 Од несретње земље Херцегов’не,
0040 Тајно царе на забите пише
0041 У дивану у своме ферману:
0042 "Чујте мене, паше и мудири,
0043 "Кајмакани и други забити,
0044 "Па ви старци, оџе и кадије.
0045 "Млади муле, и стари муфтије,
0046 "Па сви бутум аге и бегови,
0047 "И свак други ко је Турчин прави,
0048 "Ко се клања и авдес узима,
0049 "Тек примите мојега фермана,
0050 "Свак у своме скупите се граду,
0051 "У кому се налазе забити;
0052 "У Мостару, код мог паше старца,
0053 "У Требињу граду кајмакану,
0054 "Љубињани, а и ви Сточани,
0055 "Корјенићи, а и ви Никшићи,
0056 "Ви Гачани, и ви Билећани,
0057 "Па Пивјани, а и ви Брђани,
0058 "Ви Фочани, и ви Таслиџани,
0059 "Сваки хајде својему мудиру,
0060 "Сваки забит нек мелџиз окупја,
0061 "У мелџизу од раје никога,
0062 "До Турчина дину заклетника,
0063 "Урочите мудро и паметно,
0064 "Једног дана, а једног сахата
0065 "Да се раји одузме оружје.
0066 "Нек свак букне на својему сенту,
0067 "Изненада дајте раји јада,
0068 "Дигните им свијетло оружје,
0069 "Било веље пушке али мале,
0070 "Али ножа, али оштре ћорде,
0071 "Било ново, старо, ил’ рђаво,
0072 "Све дижите, ништа не остав’те,
0073 "Ни влахињи бритве о појасу.
0074 "Ал’ пазите да не чује раја,
0075 "Да не буде големе невоље.
0076 "Ако тако почем не би било,
0077 "Кунем ви се, па вам вјеру давам,
0078 "Свијех ћу вас резил учинити,
0079 "На велике муке ударити."
0080 Када таки ферман долазио
0081 У Мостару у пашине руке,
0082 Ферман учи, ником не казује
0083 Ни мул’ Ибру својему ћатипу,
0084 Но довати калем и хартију,
0085 И мурећеф чим се књиге пишу,
0086 Те начиња књиге на кољено.
0087 Једну шаље у Требињу граду,
0088 Старцу бегу требињском мудиру,
0089 Адем-бегу Ресулбеговићу,
0090 Другу пише, у Љубиње шиље
0091 На Мујагу на Диздаровића,
0092 Трећу шаље од Стоца мудиру
0093 Амзи бегу Ризванбеговићу.
0094 А што ћу вам дуљит’ и казиват’,
0095 Тако паша књиге написао,
0096 Разасла их на друге мудире,
0097 Овако им у књигама пише:
0098 "Чујте мене, земаљски забити,
0099 "Тек вас стигне ово моје писмо,
0100 "Да сте к мене брже у Мостару.
0101 "Немој који часа почасити,
0102 "Но најдаље до првога петка.
0103 "Који ли ми у петак не буде
0104 "На дивану уз моје кољено,
0105 "Резилом ћу њега учинити."
0106 Кад је паша књиге азурао,
0107 Он дозива младог каваз-башу,
0108 Да призове толико каваза,
0109 Да свак’ своме понесе мудиру.
0110 У млађега поговора нема,
0111 Каваз-баша књиге прифатио,
0112 Подијели књиге на кавазе.
0113 Отидоше књиге, и дођоше
0114 На мудире од Херцеговине.
0115 Кад мудирим’ глас и књига дође,
0116 Сваки хита у Мостару брже.
0117 И кад дође петак турски светац,
0118 Сви мудири на дивану били.
0119 Паша их је дивно дочекао,
0120 Пошједаше на меке душеке,
0121 Припалили дугачке чибуке,
0122 А циједе кафе из филџана,
0123 Кафе пију, једва чекају
0124 Кад ће паша ријеч изустити,
0125 И какав ли абер изнијети.
0126 Рече ријеч паша од Мостара:
0127 "Турци браћо, селам алећ свима!
0128 "Ожђелд дошли, сафалђелом сишли!
0129 "Ви не знате ште сте окупјени,
0130 "Нити знате, нити ћете знати,
0131 "Док на ћитап руку не ставите,
0132 "А на Инџил клетву не турите,
0133 "И док мене тврду вјеру дате,
0134 "Да мој абер просочит’ нећете.
0135 Пак изнесе ћитап и инџије.
0136 Сви му Турци рукам’ пристинуше,
0137 И на коран клетвом потврдише,
0138 Да абера просочити неће.
0139 Тада паша на ноге скочио,
0140 И он вади царева фермана,
0141 Расклопи га, и поклони му се,
0142 Целива га и челом притиска,
0143 Показа га Турцим’ на дивану.
0144 Тад сви Турци на ноге скочише,
0145 И склопише руке на прсима,
0146 Под саруком главе приклонили.
0147 Учи паша царскога фермана,
0148 Скраја у крај ферман претеслими.
0149 Кад сви чуше, бирдем посједаше,
0150 Свак се мучи, у памети учи,
0151 Ко ће бољи џевап измислити.
0152 Умукнуше пуно по сахата.
0153 Проговори паша од Мостара:
0154 "Сад шта ћемо, и како ли ћемо?"
0155 Проговори беже Амзи-беже
0156 Мудар Турчин столачки мудире:
0157 "Царев пашо, земљи господаре!
0158 "Истина је, то сви бутум знамо,
0159 "Да се царска ријеч не пориче
0160 "Што цар хоће, то и алах хоће,
0161 "Ал’ су кршна настала времена,
0162 "Није лако безоружат’ рају,
0163 "У пусат му све лежи поштење,
0164 "Све што има, па и сама глава.
0165 "Није лако рају резилити
0166 "Без велике наше погибије."
0167 Али мудир на Љубиња равна
0168 Старац Мујо Сердаревић ага
0169 Амзи-бегу прекиде ријечи,
0170 У дивану тури лакрдију:
0171 "Узум, пашо, и сви редом Турци!
0172 "Истина је што Амзи-бег каже,
0173 "Но ћу и ја нешто приставити.
0174 "У љубинском моме кадилуку
0175 "Два дијела има праве раје,
0176 "Све чипчије, факаре ришћанске,
0177 "Ама сваки пусат набавио,
0178 "Пусат му је кућа и баштина,
0179 "И милији му од оца и мајке.
0180 "Кад станемо рају одирати,
0181 "Биће муке да пас пасу прича."
0182 Адем-беже рече, те прес’јече:
0183 "Стан’, Мујага, држи на којој си.
0184 "Колико је све Херцеговине,
0185 "Нико није ка’ ја запануо
0186 "На крајину на сенту крваву
0187 "Као што су Турци у Требињу;
0188 "Нема дана, а нема сахата,
0189 "Кад не пуца пушка на све стране,
0190 "А кликују у невољи Турци:
0191 ""Ко је Турчин! ево нам душмана!
0192 ""Карадаг нам одагна ајвана,
0193 ""Или робља, али мртве главе."
0194 "Кад се гође чуше они гласи,
0195 "Сва устане раја на оружје,
0196 "Те заскачу кланце и богазе,
0197 "Црногорцу плијен одузима,
0198 "Па кад раји повадим оружје,
0199 "Што ћу без њих на крајини љутој?
0200 "Ништа друго, лијепог ми дина,
0201 "Него селит’ из града Требиња.
0202 "Па и ту би мало квара било,
0203 "Али ево и горе невоље:
0204 "Одавна је раја пресилила,
0205 "Комшија јој ломна Гора Црна,
0206 "Па Дробњаци и сви Граховљани,
0207 "Који су се скоро одметнули,
0208 "Брат ће брату доћи у сватове,
0209 "Брат не жали за брата гинути.
0210 "Па ако се једном закрвимо,
0211 "Не мире нас сви седам девлета.
0212 "Је л’ овако, браћо ефендије?"
0213 Сви мудири тому каил били,
0214 Адем-бегу дову учинили:
0215 "Бе аферим, беже Адем-беже,
0216 "Аферим ти госпоцко кољено,
0217 "Така памет царовати може.
0218 "Без покоља - бели - бити неће,
0219 "Ако ишта без главе почнемо.
0220 "Није шала кад устане раја,
0221 "Неће жалит’ при оружу главу.
0222 "А кад власи прегну умирати,
0223 "Биће муке од свакоје руке."
0224 Када паша зачу лакрдије,
0225 И сам види посла и опосла,
0226 Стаде купит’ у глави памети,
0227 Из чибука два дима потегну,
0228 Дим му укри и главу и браду,
0229 Па оваку ријеч проговори:
0230 "Немојте се, браћо препанути,
0231 "Док је у нас силени Турака
0232 "Добри коња и бритки сабаља,
0233 "Џевердана, сјајни јатагана,
0234 "И док нам је паша Омер-паша
0235 "У крајини су тридест табора,
0236 "Све низама војске азуране,
0237 "И сувише љута убојника
0238 "Арнаута и башибозука,
0239 "Те сву нашу огњену крајину
0240 "Узаптише, с царом умирише.
0241 "Ал’ с’ у силу не ваља уздати,
0242 "Него рају добит’ на пр’јевару.
0243 "Ево како треба урадити:
0244 "Власима је брзо ускрсење,
0245 "Нема више но три ефте дана.
0246 "На цвијети пред васкресеније
0247 "Нека сваки у свом кадилуку
0248 "Тај дан почне купити оружје,
0249 "Кочобаше у селу својему,
0250 "А мухтари у својој кабили,
0251 "А на осам дана пред цвијети
0252 "Сваки мудир у свом кадилуку
0253 "Нек повата, и у апсу баци
0254 "Манастарске зглаве калуђере,
0255 "Све кнезове и попове листом,
0256 "И ђекога по избор главара,
0257 "Турите им на тамници страже,
0258 "Држите их тако уапшене,
0259 "Док се раји покупи оружје.
0260 "Који вам се не би покорио,
0261 "Или почем оружја укрио,
0262 "Пос’јеците, на колац набијте,
0263 "А кућу му огњем запалите."
0264 Сви му бези ријеч прифатили,
0265 Поклонише, на ноге усташе,
0266 Сваки иде завичају своме.
0267 Како који дома долазаше,
0268 Сваки себи мелџизе окупја,
0269 Мусулмане царског шеријата,
0270 Ферман кажу из уста у уста,
0271 Све на тајну божју вјеру тврду.
0272 Сваки пише у мелџиз тефтере,
0273 Пописују раје поглавице,
0274 Како их је паша научио.
0275 Свак по своје шаље поглавице.
0276 Једна раја на послух навикла,
0277 Брже иду свак’ своме мудиру
0278 У неђељу пред цвјетоносије.
0279 Како који коме долазаху,
0280 Шњима мудир у тамници тешкој.
0281 Вала Богу, јада изненада!
0282 Зачуди се и гора трава,
0283 А процмиље на све банде раја.
0284 Оста раја ка у гори марва
0285 Без својијех главније пастира,
0286 Без попова и без калуђера,
0287 Без причешћа и без исповједи,
0288 Без војвода, рајини кнезова,
0289 И осталих бирани главара.
0290 Кука раја, е јој је невоља,
0291 Чуду чуди, не ишчудише се,
0292 А брат брата ђе сусрета пита:
0293 "Казуј, брате, ако ишта знадеш,
0294 "Те овако зглаве погибосмо?"
0295 Свак нагађа, нико не погађе.
0296 Ал’ се јадна раја устрашила,
0297 Да главари не изгубе главе.
0298 Окупља се, једва се скупила,
0299 Као ждрали без свог првијенца,
0300 Свака трчи паши у Мостару,
0301 Те га моли, и кољена љуби,
0302 Сузе рони, овако говори:
0303 "Аман пашо, цареви већиле!
0304 "За љеб царски и божију правду,
0305 "Што је вама учинила раја?
0306 "Уапсисте оце духовнике,
0307 "Све кнезове наше првијенце,
0308 "И главаре наше бранитеље.
0309 "Ал’ вам није зар послушна раја,
0310 "Ал’ вам нема хака са чифлука,
0311 "Ал’ не носи обичне нешкеше,
0312 "Ал’ не дају царева харача,
0313 "Ал’ десету оку од ушјева,
0314 "Али рече на измет да неће?
0315 "Но помагај, ако Бога знадеш!
0316 "Ако мислиш погубит’ главаре,
0317 "Не сијеци, ево наши глава,
0318 "За једну ти дванаест давамо.
0319 "Твоја сабља, ево наши глава,
0320 "Ми овако живјет’ не можемо."
0321 То рекоше, па се поклонише.
0322 Слуша паша, и мило му било,
0323 Рају ћеши, па раји говори:
0324 "Немојте се, рајо, препадати,
0325 "Мирни буд’те свак’ о послу своме,
0326 "Вјерни буд’те честитом падиши,
0327 "Главарима ништа бити неће.
0328 "А ако се каил не чините,
0329 "Кунем ви се дином и аманом,
0330 Свије ћу их на колац набити,
0331 "А ва живим огњем попалити,
0332 "Чин’те право, па бићете здраво."
0333 Кад пашине зачуше ријечи,
0334 Свак се врће и свак своме кажу,
0335 Свакоме се срце скаменило,
0336 Од страха се раја забушила,
0337 У злу чека горе од горега,
0338 Од куд’ ће им пући погибија
0339 Из пријека љута без лијека.
0340 То постало до два и три дана,
0341 Букну сила свуда на све стране,
0342 Јадној раји без пребола ране,
0343 На уранку на цвјетоносије,
0344 Сваки мухтар у селу својему,
0345 Околио куле и колибе
0346 Окупише главе домаћине,
0347 Ишту Турци све бутум оружје.
0348 Раји кажу таки ферман дође.
0349 И сувише мухтар проговара:
0350 "Чујеш, рајо, знајте свиколици,
0351 "Да имадем од паше изума:
0352 "Који с миром не преда оружје,
0353 "Ил’ укрије ишта од оружја,
0354 "Да га овђе одмах објесимо.
0355 "Но давајте, не чините лудо."
0356 Да је коме стати, па гледати,
0357 Како циче жалосни јунаци,
0358 Циче, моле, али вајде није,
0359 Но свак носи, мухтару приноси,
0360 Како који доноси оружје,
0361 Рони сузе низ јуначко лице.
0362 Неки пружа, а обрће главу,
0363 Неки љуби бистра џевердана,
0364 Кундака му сузам’ поквасио,
0365 Свако пушку у чарку целива,
0366 Неко сјајна ножа у тилиту,
0367 Па за пасом палце на бокове,
0368 Вратише се дому кукајући
0369 Празних рука, а образа црна.
0370 О неђељо и цвјетоносије,
0371 Од како те божја сила дала,
0372 Чу ли икад овакога кукања
0373 У твом дану, а у једном сату,
0374 Као данас у Херцеговини?!
0375 У три дана, није више било,
0376 Све се бутум покупи оружје.
0377 А и те бих јаде опростио,
0378 Ал’ се диже пусат без тефтера.
0379 Ђе гођ било бирана комада
0380 Од оружја сиротиње раје,
0381 Добра ножа или џевердара,
0382 Или добре ц’јеви у кундаку,
0383 Разграбише Турци као вуци,
0384 Нешто мухтар, а нешто мудири,
0385 Пребираче у Мостар поислаше,
0386 Три мегазе клете напунише,
0387 Да ту труне рђом до свијета,
0388 А пушташе из апсе главаре.
0389 Тад сва раја оста без оружја,
0390 Осим само Зубачка кнежина,
0391 Јер се нађе јунак на крајини,
0392 Добар јунак Вукаловић Лука,
0393 Те не пође на вјеру Турцима,
0394 Нити пође, ни оружја даде,
0395 Но одметну рају свуколику,
0396 Те с Турцима дуго ратовао,
0397 И доста им јада починио,
0398 За то знаду сви седам девлета.
0399 Јунак био, па се обранио,
0400 Дуго му се име спомињало,
0401 А Бог раји кадгођ помогао!
0402 Ми велимо: хоће, ако Бог да!