Дивљи старац иде дивљим путем,
поручује дивљој баби,
у далеку дивљу гору,
да му пош’ље дивље масти,
да намаже (Јови) дивљу ватру и дивљу красту, 5
да му буде лака и пробитачна,
као материно млеко и пауново перо.
Сви су дани добри дани
а четвртак понајбољи.
(268, с. 200-201)
Певач, место записа и напомена
Референце
Извор
Раденковић, Љубинко: Народне басме и бајања; Градина, Ниш; : Јединство, Приштина; Светлост Крагујевац, 1982., стр. 261. бр. 427.
Миодраговић, Ј. Народна педагогија у Срба или како наш народ подиже пород свој, Издање Задужбине Ил. М. Коларца 150, Београд, 1914, стр. 200-201.
