Кад умрије дијете Лазаре.
За њим мајка увек јаукала.
Њој Бог шиљe два анђела света:
„Отиђите, два анђела света!
Ископајте дијете Лазара, 5
Па га нос'те мајци на криоце.“
И одоше два анђела света.
Ископаше дијете Лазара,
А на њему росна кошуљица
И у руци св'јећа без стијењка. 10
Носе њега два анђела света
Носе њега мајци на криоце,
И говори лазарева мајко:
„Што ј' на теби, моје чедо драго,
Што ј' на теби росна кошуљица, 15
Што л' у руци св'јећа без стијењка!“
И говори дијете Лазаре:
„Не питај ме, моја мила мајко!
Што ј' на мени росна кошуљица,
То су, мајко, грозне сузе твоје, 20
Што ј' у руци св'јећа без стијењка,
То је, мајко, твоје уздисање!“
Српске народне песме (женске), већином их у Славонији скупио Ђорђе Рајковић. Издала "Матица српска", у Новоме Саду у штампарији Игњата Фукса, 1869., стр. 143.
