Дели Дима Раду иска,
Рада му се род казује:
од два брата братанчићи,
ал то Дима не познава,
па отиде туђе земље, 5
па он пусти русе косе,
те ми седи три године,
док му расле русе косе;
после дође своје земље,
оплете се девојачки, 10
промени се невестачки,
и повиче белу Раду:
„Мори, Радо, бела Радо,
ајд д' идемо на чесмица,
да узмемо ладне воде!" 15
Она њему одговара:
„Чујеш мене, невестице,
еве сам ју сад донела,
али ћу је расипати,
сал сас тебе па да идем!" 20
Певач и место записа
Референце
Извор
Народна књижевност Срба на Косову - Лирске песме II, приредио др. Владимир Бован, Јединство, Приштина, 1980, стр. 39.
