Захвали се Шаим беговица
На собету међу другарицам:
„Да ми Бог да љета дочекати,
И Јурјева дана биелога,
Да изиђу црвене ашламе: 5
Извела бих тридест удовици,
И четерест младих дјевојака,
Двие бих кесе блага потрошила
Док би Хуми гаће сакројила,
На срамоту делибаши Ибри." 10
Бог јој даде љета дочекати
И Јурјева дана биелога;
Изиђоше црвене ашламе,
Извела је тридест удовица,
И четерест младих дјевојака, 15
Двие кесе блага потрошила,
Док је Хуми гаће сакројила,
На срамоту делибаши Ибри.
До пол гаћа вуци и бауци,
Од пол гаћа све јуначки брци, 20
На округи Хасан паша с војском,
И пашина циела тевабија,
На учкуру паша у табору
Сједи курвић као у Стамболу.
Кад то види делибаша Имбро, 25
Он отиде својој милој секи,
Те јој каже, што је и како је.
Лиепо га је сека свјетовала:
„А бора ти делибаша Ибро.
Разплет перчин туру ибришима, 30
Да т' саплетем ситне плетенице."
Разплете му туру ибришима,
Оплете му ситне плетенице.
Обуче му дибу и кадифу,
И на руке златне белензуке, 35
А на ноге од злата налуне
И даде му црвене терлуке.
Тихо иде делибаша Ибро,
Тихо иде, још тихије дође,
Све госпоје у руке изљуби. 40
А дјевојке под ђердан у грло.
Ал кад дође Хумуши дјевојки,
Њу пољуби, гдје јој менџу куца,
Како ју је ласно пољубио,
Црна ју је крвца облиела, 45
Кад то види Хумучина мајка,
Она иде паши Омер паши:
„Омер паша један говедару.
Зар си дошо овдје говед' чуват?
Ниеси дошо зулумчаром судит, 50
Ја шта чини делибаша Ибро.“
Кад то чуо паша Омер-паша,
Он заиска делибашу Ибру,
Доведоше делибашу Ибру.
„Удрите му триста дегенека!" 55
Ал говори делибаша Ибро:
„Аман паша мили господару
Да ти видиш гаће Хумушине
И ти би се трипут баилдисо.“
„Донесте ми гаће Хумушине.“ 60
Донесоше гаће Хумашине.
Кад их види паша Омер-паша,
Три пут се је јунак баилдисо.
Суд досуди делибаши Ибри
И даде му Хумушу дјевојку."[1]65
