Декларација Црногорског Сабора

ДЕКЛАРАЦИЈА ЦРНОГОРСКОГ САБОРА

ЦРНОГОРСКИ САБОР који се састао на Цетињу на Петровдан 12. јула 1941. године, у име Црногорског Народа, као вјерни тумач његових жеља и његове воље, даје ову

Декларацију:

I

Окупација Црне Горе од стране Србије, коју је противно вољи Црногорског Народа прихватила т. зв. Велика Народна Скупштина у Подгорици својом одлуком од 26. новембра 1918. год., престала је.

II

Стављени су ван снаге: режим који је био створен у Црној Гори од бивше Краљевине Југославије и Династије Карађорђевића. Видовдански Устав и Устав од 3. септембра 1931. године који су потјецали од поменутог режима, укинути су.

III

Проглашава се суверена и независна Држава Црна Гора у облику Уставне Монархије.

IV

Црногорски Сабор изјављује да су сви Црногорци — благодарни Италијанским Оружаним Снагама, чијом се заслугом остварио ослобођење њихове Домовине и сјећајући се уских веза, које постоје између Династије Петровић-Његош и Италијанског Краљевског Дома, с повјерењем у дјело обнове дато увијек и свуда од Дуче-а и од Фашистичке Италије — ријешени да сједине живот и судбину Црне Горе са судбином Италије, успостављајући са њом везе уске солидарности. Накнадно ће се приступити склапању споразума између Црне Горе и Италије, прожетих духом ове солидарности и сагласних уласку Црне Горе у акциону сферу Рима.

V

Црногорски Сабор, у помањкању носиоца Врховне Власти Шефа Државе, ријешио је да успостави Краљевско Намјесништво и да умоли Његово Величанство Италијанског Краља и Цара да благоизводи одредити Намјесника Краљевине Црне Горе, који ће прогласити Устав.

Извори

• Зборник докумената и података о народноослободилачком рату југословенских народа Том III, књига 4, Београд 1953, стр. 389—390