Везак везла Ајкуна дјевојка
У чардаку по коперу танком,
Изгледала на срчали пенџер,
Угледала Стипине сватове,
Па ј' мислила да је турска војска. 5
Она зове своју милу мајку:
„Бога теби, моја мила мајко!
Од'де види, шта је турске војске.“
Ал' говори стара мила мајка:
„Не будали, моја ћери драга! 10
Теб' је бабо Стипи обећао
Још малену у златну повоју.“
Ал' говори Ајкуна дјевојка:
„Не ћу, мајко, за стара Стипана;
Води мене у горње чардаке, 15
Стери мени на широкој клупи,
Покривај ме тананијем платном,
И по глави свиленом марамом.“
То је мајка послушала Ајке,
Стерала јој на широкој клупи, 20
Покривала тананијем платном,
А по глави свиленом марамом.
Ал' ето ти ерцега Стипана:
„Стара бако, липе Ајке мајко!
Ђе је Ајка, ђе је драга моја?“ 25
Ал' говори стара мила мајка:
„Липи зете, ерцеже Стипане!
Синоћ ми је преминула Ајка,
А јутрос је браћа саранила.“
Ал' говори ерцеже Стипане: 30
„Води мене на нове гробове,
Да дарујем све нове гробове
Све с бијелим грошем и дукатом.“
Ал' говори стара мила мајка:
„Ено Ајке у горњи чардаци, 35
Покривена тананијем платном,
А по глави свиленом марамом.“
Открива је ерцеже Стипане,
Ал' говори ерцеже Стипане:
„Са шта Ајка б'јела и румена?“ 40
Ал' говори липе Ајке мајка:
„У Ајке су милостивне тете,
Руменом ју ружом посипале,
У pуменој ружи умивале,
С тога Ајка б'јела и румена.“ 45
Ал' говори ерцеже Стипане:
„Сви сватови, моја браћо драга!
Ви ајдете у то поље равно,
Уваљајте кладе кладовите,
И хватајте змије шаровите 50
Од шест крила и од четир главе.“
Они иду у то поље равно,
Па ваљају кладе кладовите,
И ватају змије шаровите
Од шест крила и од четир главе. 55
Мећу њојзи змију око врата,
Нит' се миче ни помиче Ајка,
Нит' ће му се насмијати Ајка,
Ложе њојзи ватру на прсима,
Нит' се миче ни помиче Ајка, 60
Нит' ће му се насмијати Ајка.
Ал' говори ерцеже Стипане:
„А јој, Стипо, жалосна ти мајка,
Кад је твоја преминула Ајка!“
Па он иде свом бијелу двору. 65
Скочи Ајка ка'по б'јела вила,
Питала је стара мила мајка:
„Бога теби, моја ћери драга!
Каква ти је тежа мука била:
Ил' је ватра, ил' је љута змија?“ 70
Ал' говори Ајкуна дјевојка:
„Змија пузи, ујести ме не ће;
Ватра гори, ожећи ме не ће.
Када ми се у њедра ватио,
Мрва ти се не насмија, мајко, 75
Мрва своје не одсјеко главе.“
Српске народне песме (женске), већином их у Славонији скупио Ђорђе Рајковић. Издала "Матица српска", у Новоме Саду у штампарији Игњата Фукса, 1869., стр. 176-178.
