Девојче, девојче, тури срп на рамо,
Тури срп на рамо, бел тулбен на главу,
Бел тулбен на главу, да се наджњевамо,
Ако ме наджњејеш, ће дам врана ата,
Ће дам врана ата и од руке сата, 5
Не ли ме наджњејеш — моја ће да биднеш.
Момче је нажњело две стотине снопа,
Девојче нажњело три стотине снопа,
Младо момче плаче, а мајка гу теши:
„Ћути, ћути, сине, ћути, благо мене, 10
Девојке су, сине, млого ђаволасте,
На воду те праћав, воду расипујев,
Воду расипујев, руковет ти крадев!“
Миодраг А. Васиљевић, Народне мелодије лесковачког краја, Српска академија наука, Посебна издања књига СССХХХ, Музиколошки институт књига 11, Научно дело, Београд, 1960., стр. 101.
