Девојка је зелен бор садила, (2)
бор садила, богу се молила:
дај ми, боже, мој бор да порасте,
да порасте небу у висине,
да се пењем њему на вр’ове, 5
да ја гледам де дилбери иду!
Сви дилбери чоом окићени,
а мој драги срмом и кадифом!
Миодраг А. Васиљевић: Југословенски музички фолклор књ. I, Народне мелодије које се певају на Космету, Просвета, Издавачко предузеће Србије, Београд, 1950., стр. 281.
