Девојка је, девојка је,
зелен бор садила,
девојка је
зелен бор садила,
Бор садила, богу се молила: 5
дај ми, боже, мој бор да порасте,
да порасте небу у висину,
да се попну лепоте девојке,
да гледају низ море ђемије,
у ђемије, све редом аџије, 10
све аџије чпом покривене,
а мој драги свилом и кадифом,
а на главу свилена марама
што сам везла три године дака.
Миодраг А. Васиљевић: Југословенски музички фолклор књ. I, Народне мелодије које се певају на Космету, Просвета, Издавачко предузеће Србије, Београд, 1950., стр. 281.
