[Девојка с’нак санувала]
Девојка с’нак санувала,
И на с’н јој венак повенуја.
Па казује остареле мајке:
Чујеш мене моја стара мајке,
Какав сам ти с’нак санувала. 5
На с’н ми је венак повенуја,
Повенуја, прстен подмалеја.
Њојзе мајка потијо говори:
Граби ведро и нове тестије,
Рано рани на студене воде, 10
Те затечи војнову сестрицу.
Девојка је њума послушала,
Граби ведро и нове тестије,
Рано рани на студене воде,
Те затече војнову сестрицу: 15
Добро јутро несуђена з’лво.
Не л’ ме питаш несуђена снао,
Ћу те питам право да ми кажеш,
Што су сву ноћ порте отворене,
Иза порте колци побивени, 20
И за колци ати изврзани,
И на ати седла оседлана,
И на седла јунаци седију,
У руке ги венери горију.
Не л’ ме питаш несуђена снао, 25
Не л’ ме питаш право ћу ти кажем,
Справљају се да иду у свати.
Да си иду по добру девојку.
Стој почекај несуђена з’лво,
Да ти кажем неколико реча. 30
Да поручиш на твојега брата,
Да не иде по добру девојку,
Преправићу змију аловиту,
Мотаћу се око бело грло.
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg