Девојка се сунцу противила:
„Јарко сунце, лепша сам од тебе,
и од тебе и од брата твога,
брата твога, месеца сјајнога,
од сестрнце, дзвезде пре’однице, 5
што пре’ оде преко ведро небо
као овчар испред бело стадо."
Јарко сунце богу тужбу дало:
„Шта чу, боже, с проклету девојку?"
Бог на сунце овак’ одговара: 10
„Чујеш, море, жарено сунашце,
ти засијај, преплани јој лице,
а ја чу јој лошу срећу дадем,
нек се сећа ком се противила."
Певач, место записа и напомена
Од Љубице Јовановић, рођ. 1914. године у Кожељу.
Референце
Извор
Озгор се чуше црни Татари (народне песме из Тимочке крајине). Записао Љубиша Рајковић. 20/1980, бр. 4-5, стр. 85.
