Ај, моба жела у цара Лазара:
сто момака, триста девојака,
и педесет младих удовица;
ај, кад је моби воде понестало,
нико не сме за воду да иде, 5
од онога Грују арамбашу;
ај, усуди се једина у мајке,
те довати дугуне од воде,
па отиде у гору за воду;
ал у гори Груја арамбаша: 10
на бојно се копље наслонио,
па дохвати девојку за руку;
еј, тада њему мома проговара:
Ман се мене, Грујо арамбаша,
ја сам ћерка Вукашина краља, 15
имам брата Краљевића Марка,
а љуба сам Змај Деспота Ђурђа!"
Ај, кад је Грујо речи саслушао,
он узима судове од воду,
па их нали и девојци даде, 20
па јој даде тријест пратиоца,
Да је прате до мобе Лазара.
Ај, кад су били до мобе Лазара,
Тад извади јабуку из недра:
На, носите Груји арамбаши, 25
носите му и поздравите га!
Нисам ћерка Вукашина краља,
нисам сестра Краљевића Марка,
нисам љуба Змај Деспота Ђурђа,
већ сам мома једина у мајке, 30
Ако хоће, за њега ћу поћи!"
Владимир Бован, Лирске и епске песме Косова и Метохије (студентски записи српских народних умотворина са Косова и Метохије); Приштина, Институт за српску културу; Београд, Народно дело, Стручна књига; Исток, Дом културе, 2001., стр. 452.
