Дјевојка је крај горе стајала,
Сва се гора од лица засјала
И од лица и зелена вјенца.
Туд’ пролази сва царева војска,
Сва јој војска: помоз’ Бог! назива, 5
Само не ће момче не жењено,
Већ догони коња до дјевојке,
И говори прел’јепој дјевојци:
„Љуби мене, прел’јепа дјевојко!
Љуби мене, док ја нисам тебе.“ 10
Ал’ говори прел’јепа дјевојка:
„Ид’ од мене, момче не жењено!
Ја не љубим ни бољих јунака,
Да камоли царевих војника!“ 14
Српске народне песме (женске), већином их у Славонији скупио Ђорђе Рајковић. Издала "Матица српска", у Новоме Саду у штампарији Игњата Фукса, 1869., стр. 12
