Девиш и његове двије паре

Ходао Дервиш по свијету, па дошао у некакав турски град, а не имао они дан ништа до само двије паре, с којима пође у ханџије те купи пару меса, но кад се окрену да изађе, ханџија га заустави говорећи да му да пару. Дервиш му се заклињаше да му је платно, а ханџија да није. Дервиш видећи се на чуду даде му и ону другу пару. Сад немаше чим да купи хљеба, те он смисли како ће екмеџиј заашати пару, те пође у екмечиницу и заиште пару хљеба, па отоле свој пут. Екмеџија му завиче из дућана: Дај Дервишу пару болан! — А он: Да ли ти нијесам дао ако си турчин? Екмеџија га се окани премда зна да му није платио, а Дервиш да му неби био арам (проклет) она пара хљеба, отиде прво у џамију, па клекне и рече: "Боже! ти видиш да сам морао екмеџији хљеб без паре понијети, а да ми двије узе ханџија биганр хак (на правди божијој) него ти који си праведан, и како знаш, узми ханџији ону другу пару, па је дај екмеџији."

Извор

"Словинац", 1881, број 11, стр. 207.