Пошетала дилбер Анђелија,
Пошетала граду Београду;
Она бира поредом јунаке;
Изабрала војеводу Павла,
Изабрала, и сама му дошла; 5
Вековаше, пород не имаше;
Питала је своја мила мајка:
"Кћери моја, дилбер Анђелија!
"Како тебе не отера Павле,
"Кад ти немаш од срца порода?" 10
Ал' говори дилбер Анђелија:
"Не будали, моја стара мајко!
"Како би ме отерао Павле!
"Кад сам прву вечеру донела,
"У вечери деветора биља: 15
"Милодуа, да се милујемо;
"Калопера, да ме не отера;
"Љубичице, да ме свагда љуби;
"КаранФила, да се не карамо;
"Чубра цвећа, да ме добро чува; 20
"Босиока, да м' не смеће с ока;
"А невена, да му срце вене;
"Самдокаса и околочепа."
Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига прва, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1891, стр. 483-484
