Девер освећује снау

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу


Девер освећује снау

Голуб гуче голубица не ће:
Гучидере, голубице моја!
Сјутра ћемо на Косово равно,
Зобаћемо шеницу бјелицу,
Што ј' посијо братац и сестрица 5
А пожео дјевер и снашица,
Ваздан жеше, ништа не говоре;
Кад је било око по дне дана,
Тихо дјевер снаси говорио:
„Ој снашице, златна наруквице! 10
Што је тебе, па ти не говориш?“
Тихо снаха дјеверу говори:
„Ој дјевере, мој златни прстене,
Како бих ја с тобом говорила!
Ево има девет годин' дана, 15
Како сам ја за твог браца дошла,
Још ја не знам шта је мушка глава.
Кад ја легнем с Павлом у ложницу
Отуд иде Јања узвијојла,
Ђердан звекће, ципеле јој шкрипе, 20
Бурмом куца у оборска врата:
„„Устандере, Павловице млада,
Ваљда си се наљубила Павла!““
Ја устанем па отворим врата,
Па ја јадна лијежем за врата, 25
Она иде Павлу у ложницу.“
Тихо дјевер снаси говорио:
„Ој снашице, златна наруквице!
Кувај рано Павлу вечерицу
Па га шаљи коњма у ливаду. 30
Ја ћу с тобом у ложницу лећи,
Није, снахо, за каку срамоту,
Веће, снахо, баш за једну пробу.“
Она кува Павлу вечерицу,
Па га шаље коњма у ливаду; 35
Кад у вече тавна ноћца дошла,
И кад они у ложницу легли,
Отуд иде Јања узвијојла,
Ђердан звекће, ципеле јој шкрипе,
Бурмом куца у оборска врата: 40
„Устандере, Павловице млада,
Ваљ'да си се наљубила Павла!“
Она уста па отвори врата,
Она јадна лијеже за врата,
Јања иде у меку ложницу, 45
Па говори Јања узвијојла:
„Богом теби, ђувегија Павле,
Што си ми се расpдио на ме?
Ћела сам ти ја раније доћи,
Дошла ми је стара мила мајка, 50
Донијела ђердан од дуката,
Теби сам га, Павле, донијела.“
— „Стани, кучко, Јањо узвијојло!“
Па он трже ноже од појаса
Те удари Јању по појасу 55
Како ју је лако ударио,
На ножу јој чедо извадио!

Murat Sipan vinjeta.jpg



Напомена[уреди]

  • Матица, III, 10. VIII 1868, 22, 514.
  • Српске народне песме, бр. 32, из збирке Ђ[орђа] Рајковића.
  • Варијанте: СНП I, додаци, бр. 186, СНПр I, бр. 422; СНП V, бр. 564 и 669; Рајковић, бр. 208.

Референце[уреди]

Извор[уреди]

  • Српске народне песме (женске), већином их у Славонији скупио Ђорђе Рајковић. Издала "Матица српска", у Новоме Саду у штампарији Игњата Фукса, 1869., стр. 171-173.
  • Зоја Карановић, Народне песме у Матици, Нови Сад : Матица српска ; Београд : Институт за књижевност и уметност, 1999., стр. 186-187.