Девер и девојка

Босиљак је сићана травица,
По њој шеће девер и снашица,
Девер снаји тихо проговара:
Ој сунашце румена ружице,
Ода шта си румена и бела?
Сна деверу тихо одговара:
Ој девере мој златни прстене,
Ода шта сам румена и бела,
Моја мајка рано уранила
И отишла у зелену башту,
И набрала румене ружице,
С ружице сам лице умивала
Од тога сам румена и бела.

Извор

Стеван Бошковић, Бачванске песме. У Новоме Саду. Српска народна задружна штампарија, 1879. стр. 133.