Двојна милост

Јован Илић

Двојна милост Писац: Јован Илић

Двојна милост

Кад Бог хтједе Србе да озари

Вјечном славом и слободом драгом,

Он из царства безбројних духова

Огњевита избра Карађорђа,

Окити га громом и муњама,

Па га посла међу Србе вјерне.

Силом Бога и Господа свога,

Уста Ђорђе, плану Србадија,

Задрма се турска царевина,

Зачуди се седам краљевина!

Ал' бесједи арханђел Мијајло:

»0 Господе, Саваоте благи!

Ти међ' Србе, вјерне слуге Своје,

Огњевита посла Карађорђа,

Заданув га силом духа Свога,

Те им слава допре до небеса:

Ко ће славу њину опјевати,

На вјекове спомен оставити?«

Рече Господ, јекнуше небеса:

»Дај да пошљем Милутиновића!«

Напомене

• Ова песма је објављена у: Седмица 1858, бр. 1 ; Песме 1858

Извори

• Јован Илић: Целокупна дела, страна 149, Библиотека српских писаца, Народна просвета.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Илић, умро 1901, пре 123 године.