Двоје младих

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
Двоје младих
Писац: Милорад Митровић





        
Двоје младих

              (Народно предање)

У дубрави испод густог грања,
Пастир млади о пастирици сања,
Јечи фрула, све тужнија бива,
Ал' се њему она не одзива...

А кад једном мајско паде вече
Пастир млади холој моми рече:
"Бол болујем, моје драго мило,
"Пољуби ме, би ми лакше било!"

Осме'ну се несташница муком,
И показа према небу руком,
„Хоћу", рече, „на врх оне стене,
„Ако можеш де узнесеш мене!"

А крај њих се стрмен горска дигла,
И пење се к'о, до неба цигла;
Срна лако само ходи туди
А брижно је обилазе људи...

Ал' он кличе на те њене зборе,
И диже је у наручја горе;
Златни месец обасјо му мету,
И он јурну к'о холуј у лету.

Сад већ умор све га јаче стиже,
Ал' га љубав мети носи ближе,
Мио му је овај терет лепи,
А дах њен га опија и крепи.

Ту је мета. О, још корак само!
И он крочи, па је спусти тамо;
Сави руке око моме холе, —
Ал' се сруши од умора доле...

Врисну мома и не часи часа
Већ потрча да му нађе спаса:
На дну стене извор цвеће поји,
И врг један крај извора стоји.

Брзо тамо она воде лаћа,
Па се брже свом драгану враћа;
Жури, лети, и у једном трену
И опет се попела на стену.

Ал' кад стиже до драгана мила,
Већ се над њим хладна смрт свила;
И врг баца и уз пољуб врео,
И она се к'о лист сруши свео...

              * * *

На том месту два сад грма стоје,
И казују где њих свену двоје;
Да, то беше још у старо доба
Кад је љубав трајала до гроба.



Извор[уреди]

  • Милорад Ј. Митровић: Двоје младих, Зора, 1896, бр. 3, стр. 87


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милорад Митровић, умро 1907, пре 113 година.