Дворбу двори лијепа дјевојка

Извор: Викизворник


Дворбу двори лијепа дјевојка

Дворбу двори лијепа дјевојка
У Стамболу цара честитога;
Дворила га девет годиница:
Нико не зна да је женска глава,
Свако мисли да је мушка глава. 5
Кад настала девета година,
Цар јој даде Босну пашалука
Без промјене за девет година.
Кад је паша на Босну пошао,
Кад је било близу Сарајева, 10
Излазиле аге Сарајлије
И пред њима Ибро бајрактаре,
Кад су дошли и у беглук сјели,
Посиђели и кафу попили,
Тад пођоше аге Сарајлије. 15
Паша не да Ибри бајрактару,
Већ говори Ибри бајрактару:
»Сједи доље, Ибро бајрактару!
Да заједно вечер вечерамо«.
Препаде се Ибро бајрактаре — 20
На прсима токе поскакују.
У то доба и вечера дође;
Сједе паша вечер вечерати,
Па говори Ибри бајрактару:
»Двори мене, Ибро бајрактару!« 25
Двори Ибро пашу господара!
Док је паша вечер вечерао,
Онда вели паша господаре:
»Стери, Ибро, мекану ложницу!« 
Стере Ибро мекане душеке, 30
И простире душек по душеку,
И свилени чаршаф по чаршафу
И брусали јастук по јастуку
И кумашли јорган по јоргану.
Сједе паша у меке душеке, 35
Па говори паша господаре:
»Распињи ми ковче уз чакшире!« 
Распиње му ковче уз чакшире,
Виђоше се крзли ћифтијани;
Паша Ибри тихо проговара: 40
»Видиш, Ибро, крзли ћифтијане?
Ја сам им'о ђевојку севдаха,
Од севдаха ћифтијане дала!«
Па он пружи руку по јастуку,
Па говори Ибру бајрактару: 45
»Разапни ми уз руке рукаве!« 
Виђоше се белензуке златне;
Паша Ибра тихо проговара:
»Видиш, Ибро, белензуке златне?
Ја сам имо ђевојку севдаха, 50
Од севдаха белензуке дала«.
Ибро шути, ништа не говори.
Опет вели паша господаре:
»Разапни ми пуца уз њедарца«.
Виђоше се пребијеле дојке. 55
Онда вели паша господаре:
»Видиш, море, Ибро бајрактару!
Да сам твоја јауклија стара!
Ја сам с тобом говорила млада,
Ал не даде твоја мила мајка 60
Узети се ни мени ни теби.
Ја сам с’ тебе у Стамбол отишла,
Те дворила цара честитога,
Дворила га девет годин' дана,
Издворила девет агалука 65
И десету Босну пашалука:
Нико не зна да сам женска глава.
Љуби Ибро јауклију стару,
Па ћеш сутра пашом постанути«.
Кад у јутру јутро освануло, 70
Долазиле аге Сарајлије;
Паша иде — Ибро бајрактаре!
Међу собом аге говориле:
»Мили боже, чуда великога,
Синоћ паша голобрад бијаше, 75
А јутрос му брци осванули!«



Референце[уреди]

Извор[уреди]

  • Саит Ораховац: Старе народне пјесме муслимана Босне и Херцеговине (са уводном студијом), Сарајево, "Свјетлост", 1976., стр. 490-492.
  • Босанска вила, година VII, број 20-21, Сарајево, 30. јула 1892, стр. 325.