Дворбу дворе два пашића млада
Тевтедара добра господара;
Не дворе га, да им тимар даје,
Већ га дворе да им шћерку даде.
Мелезани бабо говорио: 5
„Мелезано, драга шћери моја,
„Мене дворе два пашића млада,
„Не дворе ме, да им тимар дадем
„Већ ме дворе да им тебе дадем,
„Већ обирај, моја шћери драга, 10
„Ил' ћеш млађег или старијега?“
Мелезана баби говорила:
„А мој бабо, тимар-тевтедару,
„Како ћу их млада обирати?
„Да ме бабо за старијег дадеш. 15
„Млађему ће хатар останути;
„Да ме, бабо, за млађега дадеш,
„Старијем ће хатар останути;
„Оба млада, оба срцу драга,
„Већ води ме на сред поља равна, 20
„Нек потеку два пашића млада,
„Који најпре до мене дотрчи
„Ономе ћу вјерна бити љуба.“
Мелезану послушао бабо,
Изведе је на сред поља равна, 25
Потекоше два пашића млада,
Стари трчи, дјевојци у крило,
Млађи трчи, мало не домаче.
Кад то виђе лијепа дјевојка,
Ножем је се у срце удрила, 30
Мртва паде, више не устаде.
Српске народне пјесме покупљене по Босни, збирка Косте Х. Ристића; На корист фонда К. Х. Ристића издало на свијет Српско учено друштво; У Биограду у Државној штампарији, 1873., стр. 54-55.
