[Две се луди, две се млади зговарајет]
Две се луди, две се млади зговарајет:
ајде, моме, ајде, добро,
мије двајца да бегаме,
дур да зора не обзорит,
да земеме до два коња, 5
до два коња ћираџијски.
И дочуло старо старче,
старо старче с бела брада,
кљукум кљукат, тифко зборвет,
тифко зборвет, а не викат. 10
„Стани, стани, мало моме!
Мије двајца да бегаме,
дур да зора не обзорит
да искачиме над селото."
От ми стана малој моме 15
ми зедоје до два коња,
искачије над селото.
Кога зора обзорила,
деде брада забелела.
Тога писна малој моме; 20
„Пушчи ме, дедо, пушчи ме!
Ја да појда во селото,
да ти зема бела риза."
— „Чуму ми је бела риза?
Ти си мене бела риза!" 25