Две руже

Извор: Викизворник
Две руже (Hinter dem Dorf)
Писац: Август Бекер, преводилац: Никола Богосављевић


Под зеленом врбом иза града
Седеле су две женскиње само:
Једна стара, друга врло млада,
Кад сам једном пролазио тамо.

Тад сам им’о два ружина цветка,
Једна ружа бејаше увела,
Али друга по лепоти ретка,
Мирисава, свежа и весела.

И ја бацих обе руже моје
Замишљеним женама у крило,
Па шетање зауставих своје
И зачуђен видех шта се збило:

Она ружа, што је свежост реци,
Старој жени пала је у део,
А младој пак — случајно се деси —
Она друга, ма да нисам хтео.

Нека сета обема завлада
Услед овог мога малог дара;
Јер на старост сетила се млада,
А на своју младост опет стара.

Извор[уреди]

1897. Зора, лист за забаву, поуку и књижевност. Година друга. стр. 388.