Два су брата лепо живовала

Извор: Викизворник


Два су брата лепо живовала

Два су брата лепо живовала,
једну сестру лепо почували,
од милос вој ножи куповали.
Не свиде се кучке Павловице,
не л’ украде залвини ножеви, 5
па убоде своје мушко чедо,
и убоде девет сива вола,
и убоде девет врана коња,
и источи девет бачве вино
и десету туј љуту ракију. 10
Она оде Павла господара:
„Диг се, Павле, ноге те не дигле,
какав ти је све зулум учињен!
Убодено наше мушко чедо,
убодено девет сиви вола, 15
убодено девет врана коња,
источено девет бачве вино
и десета тај љута ракија.
Гледај Павле, редом по ножеви,
чији ножи у крв утавнули — 20
тај је нама зулум учинија.“
Кад погледа Павле по ножеви,
сестрини су у крв утавнули.
„Зашто, сестро, зулум да учиниш?“
Сестра му се лепо прекпињала: 25
„Нисам, брале, живи ми ви оба.
Ако ли ме, брале, не верујеш,
ти ме вежи коњем за репове
па пројезди кроз поље широко.“
Павле није сестре веровао, 30
па је веза коњем за репове,
проведе је кроз поље широко.
Куде паде њена руса коса —
туј је никла једна густа гора;
куд падоше њене црне очи — 35
изникнуше два бистра кладанца;
куд падоше њене беле руке —
ту никоше две танке врбице;
куд падоше њене беле ноге;
изникнушедве танке тополе; 40
куде паде њена рамна снага —
ту је никла црква самостана.
Разболе се кучка Павловица.
Боловала за девет године,
здувала је девет кола сламу. 45
Науми се кучке Павловице,
па говори своме господару:
„Чујеш мене, Павле господару,
да ме водиш у залвине цркве,
ега би ми нешто боље било.“ 50
Поведе гу у залвине цркве.
Сама се је црква затворила
и из цркву нешто говорило:
„Врн’се, врн’се, кучко Павловице,
лежала си за девет године, 55
ће да лежиш још девет године,
док ти коса од глав не испадне
девет гњезда птице да направе,
док ти мује кроз уши пролете,
док ти змије очи не испију – 60
тад ће твоја душа да испадне.“

Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg



Референце[уреди]

Извор[уреди]

  • Симоновић, Драгољуб, Заплање - природа, историја, етнографија, друштвено-економски развој, породица, народне песме, Ниш, Градина; Београд, Народна књига; Етнографски институт САНУ, 1982., стр. 615-616.