Два сокола Саву прилетише
и у Мостар хабер донесоше
да долази Пехливан Алија.
Подигла се мостарска господа,
у суботу конопе мећали, 5
у недиљу игру замећали.
Игру игра Пехливан Алија,
гледало га мало и велико:
дви унуке Али-капетана
и дви ћери мостарског везира, 10
и Рукија Дукатаревића,
и Ђулсума Тефтедаревића,
гонђе Бејза Ченгић Али-бега.
Хити очим Пехливан Алија
на Бејзаду Ченгић Али-бега, 15
Але паде, мајстор му допаде:
— Мој Алија, жалосна ти мајка
и досад си ишо по конопу,
али ниси падо са конопа.
— Прођи ме се мајстор Пехливане! 20
Гледећ Бејзу Ченгић Али-бега,
на њојзи ми очи остадоше.
Умри Але, жалосна му мајка.
Саит Ораховац: Севдалинке, баладе и романсе Босне и Херцеговине. Сарајево: "Свјетлост", 1968. (Библиотека Културно наслијеђе Босне и Херцеговине), стр. 485.
