Два се орла под небеса бијев,
ем се бијев, ем се љуто вијев;
око њи се још тројица вијев.
Један вика: „Моја је планина!”
Други вика: „Моја је старина!" 5
Трећи вика: „Моја татковина!"
А четврти: „Моја мајковина!"
А тај пети: „Туј сам се родија!”
од њи тече река Руменлика,
а од перја бела пена летив, 10
а на реку никој крај не знаје;
Река тече у т’мне тмнице.
У т’мнице никој нигде нема,
само седи Ђуро Тамничаре;
њега пијев змије до колена, 15
њега једев рибе до рамена,
и он чува два бела голуба.
Момчило Златановић: Стојанке, бела Врањанке, народне песме које се певају у врањској области, Раднички универзитет "Коста Стаменковић", Лесковац, 1969., стр. 110.
Драгољуб Симоновић: Народне песме из Источне и Јужне Србије, Београд, 1988., стр. 234.
