[Два се орла на планину бијев]
Два се орла на планину бијев,
од њи тече река руменлија,
крај ву бије у т’мне т’мнице,
а туј седи Ђуро тамничаре.
Долетеше два сива сокола. 5
Њи ги чува Ђуро тамничаре:
прсти сече па ги с месо рани,
слузе рони па ги с воду поји,
перчин скубе па ги гнездо прави.
Проговарав два сива сокола: 10
„Што не чуваш, Ђуро тамничаре?
Ил' не чуваш да не, Ђуро, кољеш?
Или да не на пазар продајеш?
Или да не на далеко пратиш?"
Ал' говори Ђуро тамничаре: 15
„Не ве чувам, море, да ве кољем,
нити да ве на пазар продајем,
већ далеко оћу да ве праћам,
да идете куде моји двори.
Да ли ми се сестрица одала? 20
Да ли ми се жена преодала?
Да ли ми је јоште жива мајка?"
Говорив му два сива сокола:
„Скоро бемо ми у твоји двори,
тамо кукав до три кукавице; 25
једна кука јутро па на јутро,
друга кука пладне па на пладне,
трећа кука никад не престаје.
Говори им Ђуро тамничаре:
„Тај што кука јутро па на јутро, 30
тој је моја рођена сестрица;
тај што кука пладне па на пладне,
тој си је моја мила женица;
тај што кука никад не престаје,
тој си је моја стара мајчица." 35
