[Два се орла на планине бију]
Два се орла на планине бију,
Ем се бију, ем се љуто вију,
Од њи тече река руменлика.
Право тече у тавне тавнице,
У тавнице нигде никој нема, 5
Само један Ђуре тавничаре.
И при њега два сива сокола,
Прсти крши та ги лебом рани,
Сузе рони те ги водом поји.
Перчин скубе те ги гнезда прави. 10
Питују га два сива сокола:
Чујеш ли не Ђуре тавничаре,
Да л’ ни раниш да ни препродаваш,
Ел ни раниш на долек да праћаш?
Проговара Ђуре тавничаре: 15
Чујте мене два сива сокола,
Не ви раним да ви препродавам.
Ни ви раним на долек да праћам,
Но ви раним у двори да праћам.
Чујеш ли не Ђуре тавничаре, 20
Синоћ смо ти двори прелетели,
А у двори нигде никој нема,
Само једно дрво на огњиште,
И на њега до три кукавице.
Једна кука никад не стањује, 25
Друга кука јутром па вечером,
Трећа кука тике кад се сети.
Проговара Ђуре тавничаре:
Тај што кука никад не стањује.
То је моја остарела мајка. 30
Тај што кука јутром па вечером.
То је моја неудата сестра,
Тај што кука тике кад се сети.
То је моја прва верна љуба.
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
