[Два се млади у башту љубише]
Два се млади у башту љубише,
У пролеће кад нам цвета цвеће,
Кад нам цвета зумбул и каранфиљ.
Зумбул момче каранфиљ девојче.
Они мислев никој ги не види, 5
Опази ги таја мала стража,
Мала стража Јумерова мајка:
Ој Јумере моје чедо благо,
Ти не љуби Мериму девојку,
Мајка ће те лепше оженити, 10
Узеће ти Атлагиму-злато,
Што је сине у кавез порасла,
Што гу није сунце огрејало,
Нити гу је ветар подунуја,
Што гу није киша зашибала. 15
Јумер си је мајку послушаја.
Покупише кићени сватови,
Па отоше они по девојку.
Кад дођоше они од венчање,
Седе Јумер на шарен сандука. 20
Атлагима на мека душека.
Дође вечер веће за спавање,
Проговара Атлагима злато:
Ајд Јумере да спавамо млади.
Јумер ћути нешта не говори. 25
Атлагима још једном поврну:
Ајд Јумере да спавамо млади.
Проговара Јумер младожења:
Проклет да је и младо и старо,
Кој раздвоји и мило и драго, 30
Проклет да је кој послуша мајку.
Она ме је лоше оженила,
Узела ми Атлагиму злато,
Није благо ни сребро ни злато,
Но је благо што је срцу драго. 35
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
