Да је дика...
Да је дика к'о божје дрвце,
Неби мени ни болело срце;
Ал' је дика к'о румена ружа,
Па ме боле и срце и душа.
Извор
[уреди]Стеван Бошковић. 1863. Бачванске песме. Печатња Игњата Фукса: Нови Сад. стр. 79.
Да је дика к'о божје дрвце,
Неби мени ни болело срце;
Ал' је дика к'о румена ружа,
Па ме боле и срце и душа.
Стеван Бошковић. 1863. Бачванске песме. Печатња Игњата Фукса: Нови Сад. стр. 79.