ДА МАЈКЕ ИМАДЕМ...
Да мајке имадем, боље би ми било,
Да мајке имадем, било би ми лако;
Спустио бих главу у њезино крило
Па бих у потаји уздисо и плако.
Мира би ми дало њено крило меко,
Добра би ме рука у сан уљуљкала -
Ал јој ни за живот не бих никад реко
Да ми једна мома раницу задала...
Да сеје имадем, ја бих стид савладо,
Шапно бих јој тихо: Чуј, сестрице, мене,
Кажи други твојој, моје срце младо
За њом гине, сејо, и с љубави вене! —
Ал бих најволио, да ме цура мила
Хоће барем једном само погледати
Еј, срцу бих моме стеко лака крила —
Не би ми требала ни сеја ни мати —
Немам мајке, сеје, а лукава мома
Не гледа на мене ил' ме само вара,
Па чим снужден прођем поред њена дома,
Она се насмеши па прозор затвара.
