Да кој ми се на лулејку љуљаше?
Стана ми се на лулејку љуљаше.
Момче си гу од два рида угледа:
„Полак', полак', моју Стану љуљајте,
Станино је свилно (ј)уже кидљиво, 5
Више главу труло дрво ломљиво,
Оће ми се мила Стана разбије!“
Миодраг А. Васиљевић, Народне мелодије лесковачког краја, Српска академија наука, Посебна издања књига СССХХХ, Музиколошки институт књига 11, Научно дело, Београд, 1960., стр. 27.
