Да Бог подржи пријатеље а покори душмане
Здрав, брате домаћине! ти напи нама и у наше здравље те нас задужи чашћу и поштењем, а ми тебе сад напијамо, и у милоснога Бога желимо, да ти Бог уздржи све досадашње пријатеље, кумове, побратиме и ортаке, које ти је Бог даровао, од баба ти остали а ти прибавио: Бог ти их придржао и друге примакао! Они се с тобом валили и дичили, а ти ш њима дичио и поносио, ако Бог да! Богу се молио, и што му се молио, то ти угодио; душмане ти покорио, да ти под ногама буду као коњу чавли и поткови; никад им се капом у руци не умолио, но вазда јуначком мишицом као сретњи и честити обранио, да Бог да! Кад гођ се од њи бранио, вазда ти сабља сјекла а пушка палила; ђе сабљом мануо, ту и пресjекао, а ђе пушком омијерао, ту и погодио, да Бог да!
И овдје сад сви завичу: амин да Бог да!
Референце[уреди]
Извор[уреди]
Српске народне пјесме из Херцеговине (женске), за штампу их приредио Вук Стеф. Караџић, (Трошком народнијех пријатеља), у Бечу, у наклади Ане удове В. С. Караџића, 1866., стр. 354.