Даньс се Иван венчује,
привечер му аб'р пристиже.
Иван у војску да иде,
Тодорку љубе оставља,
венчану, а не љубљену. 5
Иван Тодорћи вревеше:
„Тодорће, љубе нељубено,
не шетај често на чардак,
не чешљај русе косице;
ја имам брата делију, 10
па че те, љубе, обљуби."
Не слуша млада Тодорка,
куде је шетала тув је и заспала,
у башчу под ђул трендавил,
сас бело се чевре прекрила; 15
ситна ђу роса избила;
кад ђу виде делија,
три плота чатму прерипи,
младу Тодорку обљуби!
