Дамјанова смрт

---

Дамјанова смрт

Високо ми гора око двора,
а у гору зелена ливада,
на ливаду коло девојачко,
коло води љуба Дамјанова.
Ал вој нешто из гору говори: 5
„Води коло, љубо Дамњанова,
твој Дамјан че д’н’с да пођине.
Пуче пушка из гору зелену,
па погоди у коло Дамјана.
Т’г закука Дамјанова љуба: 10
„Т’м’н ме је сл’нце огрејало,
ал ми брже иза гору зајде.”
Мртва глава с’с језик говори:
„Љубо моја, питовна ружице,
т’м’н ми се беше расц’втела, 15
нема време с тебе да се ћитим."

---

Референце

Извор

• Драгослав Манић Форски, Антологија лужничких народних песама, Бабушница : [б. и.], 1974., стр. 40.

• Народно стваралаштво југоисточне србије; „Расковник", ХVII (1991). бр. 63-66, „Народне лирске песме из села Ваве код Бабушнице", с. 11-12.