Зора зори, роса пада,
Међ горама пасу стада;
А на бр'јегу цура пјева,
Испод бр'јега јунак јаше;
Коњић му се бр'јегом вере, 5
О камење ногом дере.
Из ноздрва огањ л’јева,
Из копита ватра с'јева.
А на коњу јунак пјева:
„Горо моја, висока си, 10
„Драга моја далеко си —
„Далеко си међ’ горама,
„Вене љубав међу нама.“
