Девојка је у трави заспала,
Трава цури узе руменило,
А ђевојка трави зеленило.
Ђевојка је давом учинила,
Зелен' траву на суду позвала: 5
"Дај ми, траво, моје руменило."
А ђевојци трава одговара:
"Вратићу ти твоје руменило,
"Кад ми вратиш моје зеленило."
Ту се сташе те се повратише, 10
Пред кадијом те се посестрише.
Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига пета, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1896, стр. 331.
