Ђевојка је у трави заспала,
Трава цури узе руменило,
А ђевојка трави зеленило,
Ђевојка је давом учинила.
Зелен' траву на суду позвала: 5
„Дај ми, траво, моје руменило.“
A ђевојци трава одговара:
„Вратићу ти твоје руменило,
„Кад ми вратиш моје зеленило.“
Ту се сташе, те се повратише. 10
Пред кадијом те се посестрише.
Српске народне пјесме из Херцеговине (женске), за штампу их приредио Вук Стеф. Караџић, (Трошком народнијех пријатеља), у Бечу, у наклади Ане удове В. С. Караџића, 1866., стр. 204.
