Грјешна душа

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу


Грјешна душа

Крајем иде Једина Госпођа,
Крајем иде, а Богу се моли:
“Дај ми, Боже и Недељо млада,
Да ја нађем кључе од паклова,
Од паклова и божи рајева,5
Да отворим од паклова врата
Да ја видим шта ми душе раде!”
Што ј’ молила, Бога умолила,
Она нађе кључе од паклова
Те отвори на паклима врата,10
Те видела шта ју душе раде;
Све су душе на миру стојале,
Само пишти Мара удовица,
Она пишти, до Бога се чује.
Њу ми пита Једина Госпођа: 15
“О, Бога ти, грешна божа душо,
Шта си тако Богу сагрешила,
Те ти пиштиш до Бога се чује?”
Ал’ јој вели Мара удовица:
“О Бога ми, Једина Госпођа,20
Ја сам тешко Богу сагрешила;
Трипут сам се млада удавала,
На троје сам пасторчиће била;
Једно вели: ,Ој, леле, мајко,
Јао, мајко, дај ми леба бела!’25
Ја му не дам она леба бела,
Већ ја узе оне земље црне:
,Нај ти земље, земља те покрила!’
Друго вели: ,Јао, куку, мале,
Јао, мале, дај ми воде ладне!’30
Ја му дајем оне воде ладне:
,Нај ти воде, вода те однела!’
Треће вели: ,Јао, леле, мале,
Јао, мале, режи ми кошуљу!’
А ја узе бијелога платна, 35
Па не мерим на њега кошуљу,
Но ја мерим на камен студени,
Не би ли га камен притискао.”
Тад ју рече Једина Госпођа:
“Ту ти пишти, Маро удовице,40
Ти си млого Богу сагрешила,
Пишти љуто до суда божега,
А кад буде о суду божему
Још ћеш гори допаднути мука!”
Па отиде на девето небо,45
Те казује Богу истиноме
Шта је вид’ла у паклу огњену.



Извор[уреди]

САНУ II - Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1974.