Грче Аманојче

Извор: Викизворник


Грче Аманојче

Зажени се Грче Аманојче,
заиска си Гркињу девојку;
он гу сака она њега неће.
Проговара Гркиња девојка:
„Кој направи пуги от калдрму, 5
од Видина, богме, до Будима,
тај ће узне Гркињу девојку.“
 Дочуло гу Грче Аманојче,
помучи се, богме, потроши се,
та направи пути од калдрму, 10
од Видина, богме, до Будима.
па је дошло девојкини двори,
проговара Грче Аманојче:
„С’г искочи Гркнњо девојко,
ја направи пути от калдрму.“ 15
Проговара Гркиња девојка:
„Тако м’ бога, Грче Аманојче,
ја несам ти тебе тој зборила,
синоћ сам си друшком прозборила."
Па си вика Гркиња девојка: 20
„Кој насади сливе шербетлије,
т6ј ће узне Гркињу девојку.“
Дочуло гу Грче Аманојче,
помучи се, богме, потроши се.
Насадило сливе шербетлије. 25
Па си дојде девојкини двори.
Па повика Грче Аманојче:
„С'г искочи Гркињо девојко.
Ја насади сливе шербетлије,
ја насади, а ти да ги береш.“ 30
Искочила Гркиња девојка:
„Тко м' бога. Грче Аманојче
ја несам ти тебе тој зборила,
синоћ сам си друшком прозборила."
Па си вика Гркиња девојка: 35
„Кој’ направи чешму позлатену,
тај ће узне Гркињу девојку."
Кад то дочу Грче Аманојче,
помучи се, богме, потроши се,
и направи чешму позлатену, 40
па отиде девојкини двори.
Па повика Грче Аманојче:
„Ја искочи Гркињо девојко,
ја направи чешму позлатену,
баш у село и прет моју кућу, 45
ја направи, ти воду да точиш.“
Па искочи Гркиња девојка:
„Тако м’ бога, Грче Аманојче,
ја несам ти тебе тој зборила.
синоћ сам си друшком прозборила.“ 50
Па си вика Гркиња девојка:
„Кој ће сведе Даницу звездицу,
да гу тури мене на пазуку,
куд год иду, богме, да ми греје,
куде седу, богме, да ми трепти, 55
тај ће мене младу да ме узне.“
Кад то дочу Грче Аманојче,
што м' викала Гркиња девојка,
Помучи се, богме, потроши се,
немогаја звезду да ву сведе, 60
па он оде девојкини двори:
„Ја искочи, Гркињо девојко,
ја ти сведо Даницу звездицу,
да гу турим тебе на пазуку,
куде идеш, богме да ти греје, 65
куде седиш да ми ти трепти.“
Т'г искочи Гркиња девојка:
„Тако м’ бога, Грче Аманојче,
ја несам ти тебе то] зборила,
синоћ с6м си друшком прозборила." 70
Кад то дочу Грче Аманојче
он завуче руке у џепови,
та извади позлатена ножа,
та Гркињу у срет срце згоди
па ту њојзи Грче проговара: 75
„Чујеш мене Гркињо девојко,
С’г ти тури Даницу звездицу,
нак’ ти греје на онога света,
нак’ ти греје на онога света,
нак' те греје и пак' ти трепери, 80
ја ће нађем поубаву мому.“



Референце[уреди]

Извор[уреди]

  • Јован Хаџи-Васиљевић, Јужна Стара Србија, Књ. 2, Прешевска област, Књижевна заједница "Борисав Станковић", Врање, 2015., стр. 326-327.