Груица и Арапин

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу

Вино пије Новак и Радивој

У горици под јелом зеленом,

Служи вино д'јете Татомире,

А Груица д'јете чува стражу;

Вели Новак брату Радивоју:

Радивоје, мој рођени брате!

Све зулуме земљи укидосмо,

Не могосмо црног Арапина,

Који иде на друм пред сватове,

Те отимље кићене ђевојке,

Па их љуби за недјељу дана,

Па их онда за благо продаје;

Што би саде, брате, учинили,

Да господу свате сакупимо,

И Груицу млада превјесимо,

Под пријевјес сабљу опашемо,

Да јездимо друмом јуначкијем

Крајем двора црног Арапина

Не би л' Грујо курву преварио,

Преварио, курву посјекао?

Том Радивој врло каил био,

Па господу свате сакупише,

И Груицу млада превјесише,

Под пријевјес сабљу припасаше,

Паке језде друмом јуначкијем

Крајем двора црног Арапина;

Ал' Арапа дома не бијаше,

Већ пијаше вино на механи

А сестра му дворе надгледаше,

Паке лети брату у механу:

А мој брате, црни Арапине!

Од како си дворе саградио

Украј пута друма јуначкога,

Љепши свати нису пројездили

Нити љепше провели ђевојке,

Него данас свати пројездише

Одведоше најљепшу ђевојку.

А кад чуо црни Арапине,

Он поскочи од земље на ноге,

Од наглости на гола коњица,

Па он ћера господу сватове.

Како стиже господу сватове,

Под ђевојком коња уфатио,

Фати јој се руком у њедарца,

Али нема дојка ни једнога,

Али вели црни Арапине:

Хај ђевојко, жалостна ти мајка!

Младу ли те мајка удавала,

Ти не имаш дојка ни једнога!

Али вели дијете Груица:

Туђа мене мајка удавала:

Нигда своје боље не удала!

Ал' повикну Дебелић Новаче:

Удри Грујо, усала ти рука!

Сину сабља испод пријевјеса,

И Арапу полећела глава;

Друмом јашу господа сватови,

Попијева Дебелић Новаче:

О јунаци млади нежењени!

Ви се жен'те откуд вама драго,

Не бојте се црног Арапина,

Јер је данас Арап погинуо,

Пос'јече га Новаковић Грујо.